Нафта није највећа слабост Залива, у питању је нешто битније

Ради се о постројењима за десалинизацију без којих милиони људи у регији не би имали питку воду.

Свијет

Драма на аеродрому, авиону отпао точак - ВИДЕО

Још 1983. године ЦИА је упозорила да би успјешни напади на више таквих постројења у државама које су највише зависне од десалинизације могли изазвати националне кризе, панични одлазак становништва и грађанске немире.

Као главну потенцијалну пријетњу тада је навела - Иран.

Због тога је додатну забринутост изазвала размјена оптужби током викенда. Ирански министар иностраних послова Абас Арагчи оптужио је САД за напад на постројење на острву Кешм у Ормушком мореузу, док су Сједињене Државе то негирале.

Дан касније, Бахреин је објавио да је погођено једно од његових постројења, оптужујући за то "иранску агресију“.

Иако се чинило да би регија могла ући у спиралу узвратних напада на водну инфраструктуру, након тога није било нових удара на такве објекте.

Залив без десалинизације не може функционисати

Питка вода је одавно један од најоскуднијих ресурса на Блиском истоку. Због слабих и неуједначених падавина те недостатка великих ријека, државе Залива су деценијама све више зависне од десалинизације - претварању морске воде у питку.

Економија

Цијели свијет дрхти због најаве Ирана: Спремите се за још већи хаос

Према доступним подацима, из постројења за десалинизацију долази око 70 одсто питке воде у Саудијској Арабији, 86 одсто у Оману, 42 одсто у Уједињеним Арапским Емиратима и чак 90 одсто у Кувајту.

Чак и Израел половину питке воде добија из пет великих обалних постројења.

Блиски исток данас производи око 40 одсто укупне свјетске десалинизоване воде.

Стручњаци упозоравају да би напади на таква постројења могли врло брзо изазвати несташице. Многи велики градови ослањају се на мали број великих обалних објеката, што значи да би један успјешан удар могао пореметити снабдијевање питком водом у року од неколико дана.

За разлику од нафтне инфраструктуре, постројења за десалинизацију не могу се лако замијенити нити брзо поправити. У најгорем сценарију, власти би морале уводити рационализацију потрошње воде за читаве урбане центре.

Зашто су напади стали?

Аналитичари сматрају да је разлог вјероватно "стратешка суздржаност“. Напади на ова постројења носе огроман ризик хуманитарне катастрофе и могли би изазвати снажну међународну осуду.

Економија

Добра вијест за кориснике кредита: Банке обарају камате

Али пријетња није нестала. Предсједник иранског парламента Мохамад Багер Галибаф поручио је да ће Техеран водити рат по принципу "око за око".

"Ако они започну рат против инфраструктуре, ми ћемо несумњиво гађати њихову инфраструктуру", рекао је.

У регији која без десалинизације не може функционисати, вода би се тако могла показати као много осјетљивија и опаснија мета од саме нафте, пише "Н1".