Кина послала три астронаута у свемир, један остаје годину дана

Летјелица "Шенџоу 23" лансирана је у 23.08 по локалном времену из Сателитског центра Ђиућуан на сјеверозападу Кине, помоћу ракете "Дуги марш 2F Y23", наводи Ројтерс.

Посаду чине командант Џу Јангџу, пилот Џанг Јуанжи и специјалиста за корисни терет Ли Ђиајинг, бивши полицијски инспектор из Хонгконга и први астронаут из тог града који учествује у кинеској свемирској мисији, преноси Тан‌југ.

Кинеска агенција за свемирске летове са људском посадом саопштила је да ће накнадно бити одлучено који астронаут ће остати годину дана на станици "Тјангонг", у зависности од развоја мисије.

Такав боравак представља једну од најдужих свемирских мисија у историји, али је и даље краћи од рекорда руског космонаута из 1995. године, који је у орбити провео 14 и по мјесеци.

Тенис

Овако нешто се никада није десило на Ролан Гаросу

Кина, којој је остало мање од четири године до планираног слијетања на Мјесец, интензивно развија нову опрему и технологију за лунарне мисије, укључујући ракете "Дуги марш 10", свемирски брод "Менгџоу" и лунарни лендер "Лањуе".

Од 2021. године кинеске мисије "Шенџоу" шаљу по три астронаута на шестомјесечне боравке на станици "Тјангонг".

Кинеска свемирска агенција тренутно обучава и двојицу пакистанских астронаута, од којих би један могао да учествује у краткотрајној мисији на "Тјангонгу" већ ове године.

Претходна мисија "Шенџоу 22" лансирана је раније него што је планирано, како би вратила три кинеска астронаута на Земљу након што је њихова летјелица "Шенџоу 20" оштећена свемирским отпадом у орбити.

Кина је до сада на Мјесец слала само роботске мисије, али је у јуну 2024. године постала прва држава која је уз помоћ робота донијела узорке са тамне стране Мјесеца.

Успјешно слијетање људи на Мјесец прије 2030. године додатно би ојачало кинески план да заједно са Русијом до 2035. успостави сталну базу на Мјесецу.

Занимљивости

Данас ова три знака доживљавају кармичке ситуације!

Научници ће током продуженог боравка астронаута проучавати посљедице изложености радијацији, губитка коштане масе и психолошког стреса у свемиру.

Кинески државни медији пренијели су и да Пекинг спроводи први експеримент са "вјештачким људским ембрионом" у свемиру, након што су узорци људских матичних ћелија послати посади мисије "Шенџоу 22" на станици "Тјангонг".

Циљ експеримента је, напомиње Ројтерс, проучавање дуготрајног боравка, преживљавања и репродукције људи у свемиру.

Кина је до сада готово десет пута слала астронауте на своју свемирску станицу, али ново лансирање долази, према оценама Ројтерса, у тренутку убрзане свемирске трке са Сједињеним Америчким Државама око будућих мисија на Мјесец.

Вашингтон је раније оптуживао Пекинг да планира колонизацију и експлоатацију ресурса на Мјесецу, што је Кина одбацила.

Америчка свемирска агенција НАСА планира мисију са људском посадом на Мјесец 2028. године, двије године прије кинеског циља.

Сједињене Америчке Државе желе да успоставе дугорочно присуство на Мјесецу као припрему за будуће људске мисије на Марс.