Очајнички план научника - ''ударају'' на Сунце, посљедице непознате

Усљед упозорења да би предстојећи Супер Ел Нињо могао бити најгори у забиљеженој историји, једна група истраживача предложила је драстично рјешење.

Научници кажу да би смањење сунчеве свјетлости могло заштитити до 75 одсто свјетских океана од врелих топлотних таласа.

Посљедице непознате

Заузврат, то би могло помоћи у спречавању накупљања топле воде у екваторијалном Пацифику, што "подстиче“ најекстремнији циклус Ел Ниња у посљедњих 140 година, преноси "Дејли Мејл".

Контроверзна метода, позната као убризгавање аеросола у стратосферу , подразумијева пумпање огромних облака ситних честица на бази сумпора у ваздух.

Ове аеросолне честице годинама остају у горњим слојевима атмосфере, рефлектујући дио сунчеве енергије назад у свемир.

Економија

Спремите новчанике: Врућина није једина невоља коју доноси Супер Ел Нињо

Према компјутерским симулацијама, ово би могло да одржи глобално загријавање на безбједним нивоима и драматично смањи интензитет и дужину морских топлотних таласа.

Међутим, ова екстремна геоинжењерска техника је веома контроверзна и чак ни истраживачи нису сигурни какве би биле посљедице.

Коаутор студије, професор Фиби Зарнетске са Државног универзитета у Мичигену, упозорава: "Врло мало се зна о еколошким утицајима".

Да би се спријечило стварање морских топлотних таласа, истраживачи су предложили употребу стратосферске аеросолне инјекције (САИ) за сузбијање загријавања Земље.

У својој студији, истраживачи су симулирали шта би се десило са свјетским океанима у сценарију "уобичајеног пословања" и упоредили то са ситуацијом у којој се користи геоинжењеринг.

Ако се ништа не предузме, и свијет настави својим садашњим путем, морски топлотни таласи ће постати топлији и дужи у 97% свјетских океана.

Али ако се САИ користи за ограничавање глобалног загријавања на 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријског просјека, око четвртине океана биће заштићено од погоршања топлотних таласа.

У агресивнијем сценарију, у којем се климатске промјене задржавају на 1 степен, топлотни таласи ће бити хладнији у 76 одсто океана и краћи на 80 одсто локација.

Региони који су највише користи имали у симулацијама били су тропски Атлантик, Индијски океан, Арктички океан и Јужни Атлантски океан.

Међутим, истраживачи упозоравају да користи нису равномјерно распоређене и да би нека кључна подручја и даље остала незаштићена.

Чак и у најагресивнијем геоинжењерском сценарију, Сјеверни Атлантик, тропски Пацифик и дијелови Јужног океана ће и даље доживјети погоршање топлотних таласа ако емисије не падну.

Главни аутор др Лала Коунта са Државног универзитета у Мичигену каже: "Географија заштите је дубоко неједнака".

Ел Нињо је дио природног временског циклуса који се назива Ел Нињо-Јужна осцилација, који се мијења између топлих и хладних фаза сваких двије до седам година.

Током Ел Нињо циклуса, топле воде које се накупљају у Пацифику се шире и повећавају просјечну температуру површине Земље.

Овај топлотни талас се простире на 14.500 километара и формира се у Пацифику од краја 2025. године.

Истовремено, постоји још један морски топлотни талас који се протеже од Папуе Нове Гвинеје до калифорнијске обале, гдје су температуре биле и до 3 степена Целзијуса изнад просјека.

Др Маријана Бернарди Биф и др Франц Филип Тухен са Универзитета у Мајамију упозорили су у чланку за часопис "Билтен атомских научника“:

"Како се океанске воде загријавају у сјеверном Пацифику због топлотног таласа, смањење вјетрова може утицати и на екватор, што значи да би екстремни догађаји могли допринијети стварању услова неопходних за Ел Нињо".

"И пошто екваторијално загријавање утиче на сјеверни Пацифик, невиђени Ел Нињо из 2026. године могао би да појача трајање морског топлотног таласа сјеверног Пацифика, са озбиљним посљедицама по људе, дивље животиње и Земљину климу", додали су.

Иако нова студија сугерише да би затамњивање сунца могло помоћи у спречавању још једног Супер Ел Ниња у будућности, истраживачи упозоравају да кључ остаје ограничавање глобалних емисија.

Професор Зарнетске је додао: "То није замјена за смањење емисија; смањење емисија је и даље приоритет и најефикаснија је мјера за ублажавање климатских промјена".

Штавише, претходне студије су изазвале забринутост због нежељених ефеката затамњивања сунца.

Студија коју је спровела Колумбијска климатска школа открила је да би убризгавање аеросола у стратосферу могло да изазове хаос у глобалним временским обрасцима.

Ако би се аеросоли испустили у поларним регионима, вјероватно би пореметили тропске монсунске системе, што би могло утицати на ниво мора, открили су.

У међувремену, испуштања концентрисана у екваторијалним регионима могла би утицати на млазну струју и пореметити обрасце атмосферске циркулације који проводе топлоту према Земљиним половима.

Др Јинг Чен, стручњак за освјетљавање облака са Универзитета у Бирмингему, који није био укључен у студији, која је раније објављена за "Дејли мејл", наведено је:

"Промјена загријавања сунчевим зрачењем на једном мјесту може довести до промјене атмосферског обрасца на другим мјестима".

Како ће Супер Ел Нињо утицати на глобалне температуре?

Према свјетским стручњацима, током трајања овог феномена, можемо очекивати температуре изнад нормалних у "скоро свим дијеловима свијета“.

Најјачи топлотни таласи се прогнозирају широм Сјеверне Америке, Централне Америке, Кариба, Европе, Сјеверне Африке и већег дијела Азије.

На јужној хемисфери, сјевер Јужне Америке ће вјероватно доживјети најјаче загријавање, док се предвиђа да ће јужна Африка искусити широко распрострањене температуре изнад нормалних.

У Аустралији се топлији услови очекују углавном дуж западне, јужне и источне обале, без јасног тренда на сјеверу.

Такође се прогнозира да ће тропски региони бити топлији него обично, посебно Екваторијална Африка и дијелови Југоисточне Азије и Поморског континента.

Глобални раст температура од 2016. године према подацима НОАА

• 2016: +1.02 степена
• 2017: +0.93
• 2018: +0.85
• 2019: +0.98
• 2020: +1.02
• 2021: +0.85
• 2022: +0.90
• 2023: +1.18
• 2024: +1.30