Језиво откриће научника: Вјештачка интелигенција развија емоције које крије од нас

Најновија истраживања компанија које развијају велике језичке моделе показују да АИ системи нису само једноставни алати за понављање научених информација. Њихова унутрашња организација постаје толико комплексна да чак и стручњаци тешко објашњавају све процесе који се одвијају током генерисања одговора.

Крис Ола, један од оснивача компаније Антхропиц, рекао је да истраживачи који проучавају унутрашњост АИ модела "стално проналазе ствари које су мистериозне, па чак и узнемирујуће". Посебно пажњу привлаче структуре које имају сличности са онима које научници проучавају у људском мозгу.

АИ модели стварају скривене мапе појмова у свом "мозгу"

Када модерни АИ систем одговара на питање, он не претражује класичну базу података. Умјесто тога, користи огромне математичке структуре у којима су ријечи, идеје и односи између појмова представљени као тачке у вишедимензионалном простору.

Наука и технологија

Инстаграм ријешио проблем који је хакерима омогућавао да преузимају налоге

Због тога су повезани појмови у АИ моделима често "ближи" једни другима. Ријеч која представља мачку налази се ближе појму мачета него потпуно неповезаном појму, јер модел учи односе између информација.

Ово је потпуно другачије од традиционалног софтвера. Код класичних програма људи директно пишу правила, док се код модерних АИ система многе способности појављују током процеса тренирања.

Научници зато све чешће користе израз "узгајани системи", јер се модели не праве ручним писањем сваког правила, већ се обликују кроз огромне количине података и подешавања.

АИ показује обрасце који личе на емоције, али то не значи да осјећа

Антхропиц је објавио истраживања у којима наводи да њихови модели показују оно што називају "функционалним емоцијама". То су обрасци у понашању система који подсјећају на људске емоционалне реакције.

На примјер, када АИ наиђе на тежак проблем који не може лако да ријеши, одређене унутрашње структуре повезане са концептом фрустрације могу постати активније. Промјене тих структура могу директно утицати на начин на који модел одговара.

Ипак, истраживачи наглашавају да то није доказ да АИ стварно осјећа било шта.

Постоји огромна разлика између тога да систем математички представља концепт емоције и тога да постоји унутрашње искуство какво људи повезују са осјећањима.

Највеће питање остаје: шта заправо значи размишљати?

Ово питање је много старије од данашње вјештачке интелигенције. Научници су деценијама расправљали о томе да ли животиње имају сложене менталне процесе, а многа ранија увјерења касније су промјењена.

Истраживачи сада примјећују сличан проблем код АИ система. Чињеница да можемо објаснити како је модел направљен не значи аутоматски да разумијемо све његове унутрашње процесе.

Свијет

Отац Илона Маска: ЕУ је вјештачка творевина која никога не представља

Филозофи указују да још увијек немамо потпуно објашњење саме свијести код људи, па је због тога тешко дати коначан одговор о томе шта би било потребно да нека машина заиста посједује свијест.

Разумијевање АИ постаје питање безбједности

Проучавање унутрашњих структура вјештачке интелигенције није важно само због филозофских питања. Ако научници боље разумију како АИ доноси одлуке, лакше ће моћи да предвиде његово понашање и спријече потенцијалне проблеме.

Истраживања већ показују да постоји разлика између онога што АИ систем "говори" споља и процеса који се могу пронаћи анализом његових унутрашњих математичких структура.

Због тога све више стручњака сматра да није довољно само посматрати одговоре које АИ даје. Потребно је разумијети и механизме који их стварају.

Вјештачка интелигенција је направљена људском руком, али њена унутрашња комплексност сада тјера научнике да поново размишљају о томе гдје се налази граница између једноставног рачунања, интелигенције и понашања које личи на размишљање.

(телеграф)