Руски научници тврде: Ускоро ћемо живјети до 120 година

Он подсјећа да је у посљедњих сто и више година просјечан животни вијек практично удвостручен, што је, како каже, директна посљедица научних открића која су промијенила ток историје.

"На примјер, 1900. године просјечан животни вијек је био приближно 40 година. Сада је између 70 и 80 година, а то је постигнуто захваљујући науци - борби против инфекција, проналаску нових лијекова и нових дијагностичких алата", објаснио је он за ТАСС.

Данас се, истиче Сергејев, отвара ново поглавље. Медицина, ћелијска и молекуларна биологија напредују брзином која до прије неколико деценија није била замислива. Развој генетичког инжењеринга, персонализованих терапија, регенеративне медицине и прецизне дијагностике чини да би сљедећа старосна граница о којој научници данас разговарају могла заиста постати достижна.

Занимљивости

Тајна дуговјечности великана: Ово су за доручак јели патријарх Павле, Владета Јеротић и Никола Тесла

Наводи да се у оквиру сарадње са НЦФМ (научно-образовни центар основан 2021. године у граду Саров, у Нижњегородској области) већ развијају технологије које иду у том правцу и да је "120 година живота веома вриједан циљ". Додаје да није важно само достићи тај број година, већ и да тако дуг живот треба да буде квалитетан.

Посебно наглашава да продужавање живота више не подразумијева само борбу против физичког пропадања, већ и очување мозга.

"Дуговјечност долази у различитим облицима. Постоји физичка дуговјечност и постоји ментална дуговјечност", подсјећа Сергејев. За њега је то кључни изазов: Продужити период у коме човјек остаје ментално присутан, радно способан и интелектуално радознао.

У пракси, то значи развој технологија које успоравају когнитивни пад, подржавају неуропластичност и чувају функције мозга много дуже него што је данас уобичајено.

Здравље

Научници открили тајну дуговјечности у ДНК жене која је живјела 117 година

Ова тема је, каже, посебно важна за високоорганизоване системе попут Росатома (државна руска корпорација за нуклеарну енергију), који се ослањају на дугогодишње искуство и дубоко знање својих научника. У тим окружењима се најбоље види колико је битно да "стручњаци из 'сребрног и златног доба' остану активни што је дуже могуће", јер су управо они носиоци знања које се тешко замјењује. Њихова улога није само у томе да наставе да раде, већ и да преносе стечено искуство новим генерацијама, што одржава континуитет развоја читавог сектора.

Сергејев истиче да ово није далека фантазија, већ правац у којем наука већ иде. Ако се напредак настави, идеја о животу до 120. године, у добром физичком и менталном стању, могла би у наредним деценијама постати нови стандард, а не изузетак.

Свијет

Институт највероватније у БиХ: Отац Илона Маска размишља о проучавању дуговјечности

Путин о дуговјечности: "Увијек ће бити мало, као и новца"

Недавно је током обраћања на конференцији AI Journey предсједник Руске Федерације изјавио је да се просјечна старост у свијету повећава. "Сада је у неким земљама просјечна старост већ 80 година. Постављамо одређене циљеве за повећање животног вијека и додао и да ако животни вијек буде и 150 година да ће "увијек бити мало, као и новца". Путин је такође истакао да главно питање није у томе колико дуго живјети, већ "како, зашто и због чега". "А на та питања одговарају наше традиционалне вриједности. У основи развоја наших националних платформи треба да леже традиционалне вриједности свих народа Русије", изјавио је руски предсједник, преноси РТ Балкан.