Стивен Хокинг оставио 4 упозорења човјечанству: Два се већ остварила

Научник који је деценијама проучавао свемир отворено је упозоравао на сценарије који би, према његовом мишљењу, могли озбиљно да угрозе људску цивилизацију.

Међу њима су се посебно издвајале четири пријетње - нуклеарни рат, генетски модификовани патогени, климатске промјене и неконтролисани развој вјештачке интелигенције.

Годинама након његове смрти, нека од тих упозорења звуче актуелније него икада.

Љекари су му давали двије године живота

Хокинг је рођен 8. јануара 1942. године у Оксфорду, тачно 300 година након смрти Галилеа Галилеја (Галилео Галилеи). Преминуо је 14. марта 2018, на дан рођења Алберта Ајнштајна (Алберт Еинстеин), у 76. години.

Сцена

Ана Севић открила чим се бавила прије пјевања: Плачући сам ишла на посао

Његов живот обиљежила је болест која му је дијагностикована док је био веома млад. Са само 21 годином откривена му је амиотрофична латерална склероза (АЛС), а љекари су тада процјењивали да би могао да живи још свега неколико година, преноси Дневно.

Догодило се управо супротно. Хокинг је са болешћу живио деценијама, изградио изузетну научну каријеру и постао један од најпрепознатљивијих научника на свијету.

Његова истраживања црних рупа донијела су револуционарне резултате. Посебно је познат по теоријском открићу да црне рупе, због квантних ефеката, могу емитовати зрачење, које је касније названо Хокингово зрачење.

Упозоравао на климатске промјене

Једно од његових најчешћих упозорења односило се на глобално загријавање.

Хокинг је сматрао да би неконтролисане климатске промјене могле имати катастрофалне посљедице за Земљу и људску цивилизацију.

Упозоравао је на могућност достизања критичних тачака након којих би климатске промјене било изузетно тешко зауставити.

Годинама након његове смрти свијет се суочава са рекордним температурама, топлотним таласима, пожарима, сушама и другим екстремним временским појавама.

То не значи да се остварио неки прецизни Хокингов "пророчански сценарио", али проблем на који је упозоравао данас је веома стваран, пише Стил.

Посебно га је забрињавала вјештачка интелигенција

Друго Хокингово упозорење које је посљедњих година добило сасвим нову тежину односи се на вјештачку интелигенцију.

Хокинг није тврдио да је сама технологија нужно лоша. Напротив, сматрао је да би њен развој човјечанству могао донијети огромне користи.

Проблем је видио у могућности стварања система који би једног дана могли да надмаше људску интелигенцију и чије циљеве људи више не би могли ефикасно да контролишу.

Вјештачка интелигенција данас је већ дио свакодневице милиона људи, а њен убрзани развој отворио је расправе о безбједности, контроли, тржишту рада и правилима њене употребе.

Ипак, није тачно тврдити да се Хокингово најцрње упозорење већ остварило. Догодио се технолошки развој због којег су питања која је постављао постала много конкретнија и актуелнија.

Страховао и од нуклеарног рата и модификованих вируса

На његовом списку потенцијалних катастрофа налазио се и нуклеарни рат.

Хокинг је сматрао да човјечанство располаже технологијом којом може нанијети катастрофалну штету самом себи и упозоравао да људска агресивност у комбинацији са модерним оружјем представља озбиљан ризик.

Говорио је и о опасности од биолошких пријетњи, укључујући генетски модификоване вирусе.

Савјети

Намирнице које не треба дуго чувати у фрижидеру: Могу постати отровне

Развој науке омогућава човјеку да интервенише у биологију на начине који су претходним генерацијама били незамисливи, а Хокинг је страховао да би такве могућности могле бити злоупотријебљене.

Спас је видио изван Земље

Упркос упозорењима, Хокингов поглед на будућност није био искључиво песимистичан.

Вјеровао је у науку, људску радозналост и истраживање свемира. Сматрао је да човјечанство дугорочно не би требало да остане цивилизација везана искључиво за једну планету.

Због тога је заговарао истраживање свемира и евентуално стварање људских насеобина изван Земље.

Ширење на друге планете за њега није представљало само остварење научнофантастичних идеја, већ и својеврсно осигурање опстанка људске врсте.

Његове ријечи данас звуче другачије

Хокинг није био пророк и његова упозорења не треба представљати као прецизна предвиђања будућности.

Биле су то процјене ризика научника који је сматрао да технолошки напредак човјечанству истовремено пружа невјероватне могућности, али и средства којима може угрозити сопствени опстанак.

Климатске промјене данас су стварност, док се вјештачка интелигенција развија брзином која је прије само десетак година д‌јеловала тешко замисливо. Нуклеарно оружје и биолошки ризици такође нису нестали.

Управо због тога Хокингова упозорења, готово деценију након његове смрти, поново привлаче пажњу.