У дубинама Атлантика снимљене ријетке животиње

Истраживање је спроведено у зони мегатрансформације и фрактуре Долдрамс, удаљеном и тектонски активном подручју океанског дна које пресеца Средњоатлантски гребен, најдужи планински ланац на свијету. Подручје се налази сјеверно од екватора, око 1287 километара од сјевероисточне обале Бразила.

Експедицију је предводио морски научник Арон Микалеф из Истраживачког института за акваријум у заливу Монтереј у Калифорнији, а тим је радио и са истраживачког брода Фалкор. Користили су подводно возило на даљинско управљање „СуБастијан“ и аутономно подводно возило „Дјечја царица“.

Откривена два нова хидротермална поља

Научници су открили два раније непозната хидротермална отвора на дубини од скоро 4.000 метара. То су мјеста гдје топлота и хемикалије из унутрашњости Земље излазе у океан, стварајући услове за живот далеко од сунчеве свјетлости.

Једно од откривених поља је посебно велико. Састоји се од 23 хидротермална отвора, од којих је 13 имало активне „црне димњаке“, структуре из којих излазе вруће, минералима богате течности.

„Ово откриће показује зашто су истраживања и даље важна. Чак и у Атлантском океану, гдје се границе плоча проучавају деценијама, још увијек постоје мјеста гдје први пажљивији поглед може открити нешто потпуно ново.“

„Ова експедиција је показала да чак и у једном од најудаљенијих кутака океана, наша планета остаје жива, динамична и пуна изненађења“, рекао је Микалеф.

Такође важно за потрагу за животом на другим свјетовима

Оба хидротермална поља су повезана са ретким процесом који се назива серпентинизација, хемијском реакцијом у којој морска вода реагује са минералима у стенама стварајући водоник и друге хемикалије које могу хранити микробе у дубоком мору.

Такви хидротермални отвори су ријетки. Један од најпознатијих примјера је хидротермални отвор Изгубљеног града на Средњоатлантском гребену. Научници су посебно заинтересовани за њих јер могу помоћи у разумијевању порекла и одржавања живота без сунчеве свјетлости, а такође и у потрази за могућим животом на океанским мјесецима као што су Европа и Енцелад.

„Серпентинизација је процес у којем морска вода реагује са минералима у стенама, производећи топлоту и хемијску енергију која омогућава животу да напредује у дубоком океану без сунчеве свјетлости, тако да би боље разумијевање ових система могло да пружи трагове за проналажење живота на другим планетама“, рекла је Џјотика Вирмани, извршна директорка Института за океане Шмит.

Необична риба први пут снимљена у свом природном станишту

Експедиција је такође донијела ријетке снимке животиња из дубина. Научници су први пут снимили врсту рибе Winteria telescopa, која припада групи познатој по провидној глави и цевастим очима, у њеном природном станишту.

Риба је фотографисана на дубини од 710 метара. Такве врсте је тешко проучавати јер им се провидна купола на глави урушава када се извуку из воде. Дуго вријемена научници нису ни знали како изгледају у свом природном окружењу.

На дубини од 3.634 метра, истраживачи су два пута наишли на велику дубокоморску лигњу из рода Magnapinna. Ово је једна од најнеобичнијих животиња дубоког мора, позната по својим изузетно дугим, нитастим рукама.

„Сваки узорак, свака слика и свако откриће нас води корак ближе разумијевању скривених дјелова наше планете“, рекла је морска научница Паула Запата Рамирез са Универзитета Понтифиција Боливаријана у Колумбији.

Детаљни научни радови о открићима тек треба да буду објављени.

(индекс)