Бањалучанка Николина Латиновић великим срцем мијења поглед на живот

Како је све почело

Како каже, све је почело крајем основне школе када је на часу биологије уз интерактивну наставу видјела како срце функционише.Тада је и сазнала за Црвени крст, а не дуго након тога постала и њихов активан члан.

“Мени се свидјело у Црвеном крсту, онда сам гуглала гдје још да се прикључим. Тада сам се придружила “Буди мушко” клубу. Ту су се отворили разни путеви јер сам преко водитеља клуба позвана на Свјетско првенство у рафтинг. Прије тога је РМС (Run&More Community) отворио позив за учешће у тркама. Било ми је лијепо, снашла сам се у трци и онда сам отишла на Свјетско првенство у рафтинг. Путеви се сами отварају”, рекла је Николина Латиновић.

Тврдоглавост и упорност су је довело до овога данас, како каже, било је случајева гдје се није проналазила, брзо је то замијенила другим активностима.

“Што се тиче Црвеног крста била сам на разним такмичењима, обукама, посјетама, обукама са цивилном заштитом, ватрогасцима и хитном. Ишла сам на трејл трке, на Мањачу, Козару гдје смо спавали у студентским домовима. Баш волим природу, кренула сам и ја да трчим јер су ме мотивисали тркачи и тако се круг шири”, каже Николина.

Према њеним ријечима, АТП турнир у Бањалуци био је један од најбољих, на којем је упознала велики број људи.

“Добила сам позив из Омладинског савеза Републике Српске, сада сам и члан Управног одбора Омладинско савјета, члан Скупштине Омладинског клуба Црвеног крста Бањалука. Све се дешава почетком средње школе. Мени је Инстаграм био пун позива, ту је био и позив за обуку дајака, након чега сам одлучила да ћу ја возити дајак”, појашњава Латиновић

Без било каквог знања од дајаку, прихватила је понуду, гдје је како каже, једна од ријетких дјевојака.

Није било лако

“Тјерала сам људе да иду са мном, опет нико није хтио. Онда сам рекла, шта мени може бити идем сама. Нисам знала ни шта треба да понесем. Било ми је и тешко и није ми ишло. На крају сам себи рекла ти ћеш то научити и научила сам и имам толико пријатеља са дајака. Гимназија ме препознала у другој или трећој години, па су ме пријавили за волонтерску награду. Добила сам награду за волонтера који се истиче И то је мене било вау. Након тога сам се још јаче почела трудити”, наводи Николина.

Недуго затим, добила је и прилику да буде вођа волонтера на Малим олимпијским играма Републике Српске.

“Тај догађај је трајао седам дана, окупља младе из цијеле Републике Српске. Ове године је било Европско првенство у футсалу, гдје су ме поново звали.Стално имамо неке састанке.Толико будеш поносан на себе. Баш је била велика ствар”, додаје Николина.

Учествовањем у разним активностима долази до идеје да покрене страницу на инстаграму под називом “Волонтирај Бањалука” са циљем мотивисања младих људи кроз приче других волонтера.

Како постати волонтер

“Мени се доста људи јавља да им требају волонтери за разне активности, са друге стране јављају ми се и волонтери да жели волонтирати. Проблем је у томе што људи одрастају и мијењају се. Моје друштво са којим сам волонтирала у средњој школи су уписали факултет као и ја. Они су се посветили факултету и не могу стићи да волонтирају. Та генерација је прошла и ја сада морам да упознајем нову генерацију и да их уведем у волонтирање, онда сам одлучила да отворим Инстаграм страницу”, наводи Николина.

На страници се налазе упутства како се пријавити за волонтирање као и приче волонтера и њихова искуства.

“Када сам ја почела нико није знао шта је волонтирање, нигдје се није видјело, све је било скривено. Зато сам све позиве за волонтирање преусмјерила на један профил. Била сам и учесник и организатор разних хуманитарних трка. На једном састанку смо донијели одлуку да се имамо “Наранџасти дан” трку која би била посвећена датуму подизања свијести и спрјечавања насиља над женама и дјевојчицама. Предложила сам да се организује трка јер би привукла пажњу и чуло би се за то, они су пристали и сада је трећа година како организујемо ту трку”, каже Николина.

Најхуманији чин

Николина је од своје 18. године добровољни давалац крви, како каже, жеља јој да на овај начин мотивише и друге.

“Кад сам уписивала средњу требало је да упишем медицинску школу, али сам се предомислила и уписала гимназију и нисам се покајала. Волим математику, природно-математички смјер сам завршила. Каније сам рекла завршићу медицину, али како сам се кренула бавити овим стварима, колико год вољела математику и хемију, одлучила сам да упишем примјењену социологију на Факултету политичких наука у Бањалука. Наставила сам волонтирам и на факултету у сам ушла у пројекат "Студент-волонтер" кроз који студенти пружају подршку колегама са инвалидитетом у свакодневним студентским обавезама”, каже Николина.

Међу бројним наградама, Николина се ове године нашла у ужем избору кандидата за награду Бањалучанка године, за коју каже да је неизмјерно захвална јер се као најмлађа нашла у кругу остварених жена од којих се много тога може научити.