Ако хоћете да будете здравији и срећнији на послу, ово радите сваког сата

Стручњаци упозоравају да продужено сједење може повећати ризик од прекомјерне тјелесне тежине, као и од развоја срчаних обољења и дијабетеса типа 2.

Иако знамо да су паузе од екрана корисне, мање је јасно колико често би требало да устајемо и крећемо се, а да притом останемо продуктивни на послу.

Здравље

Краставац или парадајз: Шта је бољи избор за салату?

Ново истраживање објављено у часопису Британски дневник спортске медицине показало је да су петоминутне паузе за кретање, такозвани "залогаји кретања" (movement snacks), сваког сата најбољи и најизводљивији начин за побољшање благостања без губитка ефикасности.

Побољшање продуктивности, расположења и будности

Главни истраживач Кит Дијаз рекао је за Би-Би-Си да већина одраслих данас проводи чак три четвртине будног времена сједећи.

Иако је општи савјет да треба "мање сједјети, а више се кретати" исправан, људима су потребне конкретније смјернице о томе колико је кретања довољно, додао је он.

"Добра вијест је да је петоминутна шетња сваког сата довољна да побољша расположење и смањи умор. Испитаници су овај приступ оцијенили као реалан и лако остварив", рекао је Дијаз.

Истраживање Универзитета Колумбија обухватило је више од 11.000 запослених у Сједињеним Америчким Државама, од којих је већина радила канцеларијске послове у смјенама од осам до девет сати.

Током прве недјеље учесници су се придржавали своје уобичајене рутине и свакодневно попуњавали упитнике о умору, расположењу и радном учинку.

У наредне двије недјеље замољени су да током рада праве петоминутне шетње на сваких пола сата, сат времена или два сата, а затим попуњавају сличне анкете.

Шетња на сваких пола сата позитивно је утицала на расположење и смањење умора, али је истовремено реметила радне обавезе. Шетња на свака два сата била је боља него потпуно одсуство кретања, али су истраживачи утврдили да је петоминутна шетња сваког сата донијела највеће и најлакше оствариво побољшање продуктивности, расположења и будности.

Дијаз је навео да је дуготрајно сједење навика коју је тешко промијенити, а многи учесници истраживања бринули су о томе шта ће њихови шефови или колеге мислити о честим паузама.

"Иако може дјеловати нелогично, паузе за кретање заправо могу побољшати радни учинак. Оне могу унаприједити извршне когнитивне функције, пажњу и памћење. Такође помажу људима да се осјећају опуштеније и свјежије", рекао је Дијаз.

Шетња је јефтина и једноставна активност која не мора да значи прекид рада, додао је он, наводећи као примјер састанке у ходу или шетање током телефонских разговора, било напољу или по канцеларији.

Емили Мекграт, виша медицинска сестра специјализована за кардиологију у Британској фондацији за срце, поздравила је резултате истраживања, истичући да "једноставно увођење више кретања може побољшати опште здравље".

Ипак, упозорила је да се истраживање заснивало на подацима које су сами учесници пријављивали и да је трајало релативно кратко, па су потребна дугорочнија истраживања како би се потврдио његов утицај на здравље срца.