Старински рецепт за кољиво: Ево како да жито не буде гњецаво

За праву текстуру и укус, не треба ти ништа више од стрпљења и пар старих, провјерених корака.

Састојци:

500 г пшенице (цијелог зрна)

200 г мљевених ораха

150-200 г шећера (или по укусу)

1 кесица ванилин шећера

рендана кора лимуна (по жељи)

прстохват цимета (по жељи)

прах-шећер за посипање

Савјети

Једноставан десерт који мирише на јесен: Печене јабуке с циметом

Припрема:

Оперите пшеницу више пута, док вода не постане потпуно бистра. Потом је потопите у хладну воду и остави да одстоји преко ноћи, то је кључ да се зрно касније лијепо раскува и не распадне.

Сутрадан, воду проспите и сипајте нову, па кувајте на тихој ватри око сат до сат и по. Битно је да зрна омекшају, али да не постану каша. Кад се пшеница "отвори" и зрно пукне, значи да је готова.

Оциједите је, раширим по чистој кухињској крпи и оставите да се суши и хлади. Овај дио већина прескочи, и ту се направи грешка. Ако жито остане влажно, постаће гњецаво и тешко, а не растресито. Нека се суши макар два-три сата, а ако може и дуже, још боље.

Кад се потпуно охлади, самељите је на крупно у машини за месо. Затим додајте шећер, орахе, ванилин шећер, лимунову кору и по жељи мало цимета. Све се промијеша рукама, лагано, да се састојци повежу.

На крају, пребаците на тањир или чинију, поравнајте површину и поспите прах-шећером кроз ситно сито да изгледа чисто и уредно. По традицији, на средини се направи крст од ораха.

Здравље

Ево који нови лијекови од сутра иду на рецепт

Како да жито не буде гњецаво

Најважније је да пшеницу:

добро оциједите - никако је не користи док се потпуно не осуши,

не мељете док је топла, јер топлота ствара влагу,

не прекувате - зрно треба да буде мекано, али да се види и "осјети под зубом".

Ако желите да изгледа лијепо и на столу, користите ситно мљевене орахе и немојте претјеривати са шећером - он влажи смјесу. Умјесто тога, део шећера можете замијенити медом, који даје сјај и богатију текстуру.

Жито није само посластица. То је мали ритуал сјећања, мирис дима и тишине у кући, тренутак кад се застане. Јер баш као зрно пшенице које мора да "умре" да би дало нови живот - и свака наша молитва, кад се изговори са миром, постаје сјеме нечег новог.

(Она.рс)