Мислите да вас кафа чини бистријим? Нова студија изненадила резултатима

Милиони људи свакодневно започињу дан кафом, чајем или другим напитком с кофеином, очекујући да ће им помоћи да се разбуде, боље концентришу или лакше обаве захтјевне задатке.

Међутим, нова студија показује да утицај кофеина на наше когнитивне способности може бити сложенији него што се често мисли.

Иако је познато да кофеин може да утиче на пажњу, будност и вријеме реакције, његов учинак на сложеније мисаоне процесе није тако једноставан.

Шта је показала нова студија?

Истраживање објављено у научном часопису "Нутриентс" испитивало је шта се догађа након узимања 300 милиграма кофеина рано ујутро, отприлике сат времена прије тестирања.

У истраживању је учествовао 51 рекреативно активан мушкарац. Учесници су иначе уносили мање од 150 милиграма кофеина дневно.

Током експеримента добили су 300 милиграма кофеина, плацебо или нису узели никакву таблету, а истраживачи су затим испитивали њихове когнитивне способности и реактивну агилност.

Резултат је био занимљив – кофеин није довео до значајног побољшања на кориштеним когнитивним тестовима нити је побољшао реактивну агилност.

Нису утврђене ни значајне разлике у расположењу, осјећају умора и будности, симптомима повезаним с кофеином, као ни у мјереним тјелесним температурама.

Зашто је важно ко је учествовао у истраживању?

Резултате, међутим, не треба тумачити као доказ да кофеин нема никакав утицај на менталне или физичке способности.

Занимљивости

Ове намирнице сутра не треба јести

Учесници су били рекреативно активни мушкарци који су иначе конзумирали релативно мало кофеина, а тестирање је обављено у строго контролисаним ранојутарњим условима.

Истраживачи су контролисали и распоред спавања учесника како би смањили могућност да разлике у сну и циркадијалном ритму утичу на резултате.

То је важно јер ефекат кофеина може зависити од бројних фактора, укључујући количину сна, вријеме узимања, уобичајену конзумацију кофеина и индивидуалне разлике међу људима.

Како кофеин д‌јелује?

Један од најпознатијих механизама д‌јеловања кофеина повезан је с аденозином, супстанцом која се током будности постепено накупља и доприноси осјећају поспаности.

Кофеин блокира аденозинске рецепторе, због чега можемо да се осјећамо будније.

Али осјећај веће будности не мора аутоматски значити и боље резултате на свим врстама менталних задатака.

Аутори нове студије подсјећају да су користи кофеина за неке једноставније когнитивне функције, попут пажње, будности и времена реакције, раније већ забиљежене. Када је ријеч о сложенијим функцијама, попут рјешавања проблема и доношења одлука, резултати истраживања нису тако једнозначни.

Значи ли то да јутарња кафа нема ефекта?

Не.

Резултати ове студије односе се на одређену групу испитаника и одређене услове експеримента. Не могу се аутоматски примијенити на жене, особе које редовно пију велике количине кафе, врхунске спортисте, неиспаване људе или особе другачијег дневног ритма.

Студија зато не показује да је јутарња кафа "бескорисна", већ да код наспаваних младих мушкараца који иначе конзумирају мало кофеина доза од 300 милиграма није донијела мјерљиво побољшање на тестовима сложенијих когнитивних способности кориштеним у овом истраживању.

Другим ријечима, осјећај да нас кафа разбуђује и стварно побољшање резултата на захтјевним менталним задацима нису нужно иста ствар.