Ову домаћу делицију је тешко надмашити

Један је од незаобилазних амблема традиционалне херцеговачке трпезе. Херцеговачки пршут је настао сушењем свињске бутке на диму и бури. Због свог специфичног укуса и необичног начина добијања сматра се једним од најоригиналнијих производа херцеговачке кухиње, а самим тим је постао незаобилазан дио туристичке и угоститељске понуде.

По оригиналној рецептури припрема се од давнина у свим селима Херцеговине, са јединственом микроклимом, која у себи обједињује буром донесени планински ваздух, обогаћен угодним и лаганим мирисима и састојцима љековитог биља Херцеговине, и слани морски ваздух Јадранског мора.

Конзервација свињског бута врши се благим димљењем и сушењем у специфичним климатским условима честих измјена буре и југа, те полаганим зрењем. За спонтано претварање свињског бута у јединствени херцеговачки пршут потребно је, зависно од величине, и више од годину дана.

Друштво

Огласио се Институт: Познато да ли у Српској има заражених опасним вирусом

Зрели херцеговачки пршут одликује се карактеристичним укусима, интензивном аромом ферментованог благо-димљеног меса и умјереном сланошћу. Сушење треба трајати барем 12 мјесеци, а сматра се да најбољи квалитет показује пршут сушени око двије године.

Просторија у којој се суши пршут назива се најчешће димњарица или ватрењача. У њој се диме и исушују пршути, кобасице и остало месо. То је празна просторија, не пуно велика, која обавезно има прозоре како би се омогућило овдашњем вјетру типичном за херцеговачке крајеве да ради свој посао зрења и сушења, пише магазин Хедонист.

Пршут треба резати искључиво ножем, а не машином, како би му се сачувао укус. Идеално нарезани пршут дебео је између 1 и 1,5 мм и пожељно је да се одрже што дужи комад.

Пршут се обично сервира уз неки од традиционалних врста сирева, маслине и топлу погачу. Посебно је цијењен домаћин који уз пршут послужи и квалитетни херцеговачки вранац, ријеђе жилавку – јер је вранац боље „сљубљен“ са сувим месом. У Херцеговини се пршут сервира као неизбјежан деликатес на готово свим празничним трпезама као дио предјела, али често је и главна посластица.