Зашто у једној кући не смију да се славе два свеца

У многим крајевима и данас можете чути упозорење: "Два свеца под истим кровом, неслога у роду." То није празна фраза. То је старо народно правило које је настало из потребе да кућа има један духовни стуб, један корен, једну вертикалу.

Србија је вијековима почивала на томе. Сава, Јован, Никола, Аранђел, славили су се по мушкој линији, и сви синови су носили истог заштитника као отац. Касније, кад би се братства подијелила и када би свако отишао на своју страну, име светитеља је остајало исто. То је био знак поријекла, припадности и благослова који се преноси, а не нешто што се мијења по тренутном осјећају или жељи.

Али некад се дешавало да два брата, или отац и син, живе под истим кровом и да славе различите славе. У народу се одмах говорило: "Ту нешто не ваља." Сматрало се да таква кућа нема унутрашњи ред, да светитељи не воле да се "дијеле простор" и да због тога може доћи до потиха свађа, нејасних граница, па и раздора у породици.

Старији домаћини би често говорили:

Регион

Жена осумњичена за изазивање пожара у којем је изгорјело осам објеката

"Ако су два свеца под једним кровом, неко мора да иде", или светац, или син.

То не значи да ико треба физички да напусти кућу. То значи да кућа не може имати два темеља. Мора се знати који светитељ стоји над домом, а који се поштује негде другде, у тишини и без мијешања.

Ово је посебно долазило до изражаја у кућама гдје зету или снаји "дође њихова слава", а стара се не укине. Тада се договарало да се једна слава слави у кући, а друга на свом мјесту, код своје породице. Јер није поента у гозби и броју званица. Поента је у томе да кућа има мир, а не два духовна центра који се гурају један са другим.

Хроника

Код Тузле изорјела два камиона

И данас, иако су породице другачије, ово вјеровање није изблиједило. Сви знамо да слава није "још један датум", него кућни идентитет и духовна осовина. Ако се дуплира без договора и без реда, настаје тиха борба око тога ко је "главни светац у кући", а то на дуге стазе уноси немир.

Зато није случајно што многи, када желе да уведу нову славу, прво оду код свештеника. Традиција не трпи брзоплете одлуке. Стари би рекли: "Ако не знаш чији си, ни један светац ти неће чувати кућу."

(Она.рс)