Чувени народни пјевач предосјетио своју смрт

Његове најпознатије пјесме су: "Мој добри анђеле", "Добро вече изгубљена надо", "Стани младости стани, стани", "Мој живот је тужна прича", "Жељо моја, мој отрове", "Вратићу се мајко" и још многе друге, а током своје вишедеценијске каријере освојио је бројне награде и још бројнија срца публике.

Савјети

Да ли и ви зими правите ову грешку: Ево како да провјетрите просторију, а не изгубите топлоту

У 73 години живота, пре три године изгубио је битку са опаком болешћу, а о својој борби са раком увијек је отворено говорио:

"Како могу да се осјећам. Борим се. Сада идем на хемотерапију, у специјалну клинику за плућне болести "Брезовик" у Никшићу. Те хемотерапије су једина нада човјеку који има рак плућа, оне могу да "купе" двије-три године живота, а ја вјерујем у медицину. Имао сам неку своју визију да се лијечим ту, где је мој народ. Јер ја сам народни пјевач, умјетник народа. Ако треба да скончам, боље да то буде овде, него да скончам као нечији слуга у иностранству", рекао је Зоран својевремено.

Он се годинама борио са тешком дијагнозом, а у Подгорици му је био одстрањен дио плућног крила који је захватио карцином. Зоран се до посљедњег тренутка храбро борио.

"Када је скоро један мој пријатељ потегао то питање, добио је одговор: "Што не иде у ДПС, он је њихов пјевач". А ја сам увијек пјевао свом народу. Болест је много скупа. Не дај боже, ником! Нећу да пузим ни пред ким, не желим да се понижавам. Нисам ја мандаторни човек, нико ме није поставио на место на ком сам, нити ми је дао мандат. Народ ме је одабрао, и од пензије која износи 320 евра, а коју сам стекао својим радом, живим и лијечим се", испричао је пјевач тада.

Бања Лука

Грађани револтирани, недовољно паркинг мјеста у Бањалуци

Он је тада у свом интервјуу истакао да му је супруга највећа подршка током борбе са раком.

"Ту сам схватио шта значи бити народни умјетник. Доктори, хирурзи и цјелокупно медицинско особље показује ми љубав у свакодневном опхођењу, што ме чини срећним. Још више сам срећан што је уз мене и супруга Ирена, јер дјеца живе своје животе, син у Америци, а кћерка у Београду", причао Калезић.

Пјевач је за посљедњи рођендан открио која му је највећа жеља.

"Волио бих да одржим још један концерт у Дому синдиката, храму музике, гдје сам много пута излазио на бину. Први пут 1972, када сам концерт поклонио дивној дјеци из Школе ученика у привреди. Мени је пјесма све. Пјеваћу до посљедњег даха. Пјевао сам недавно и на стихове Алексе Шантића и Вите Николића, али, нажалост, ниједна дискографска кућа не жели да објави албум са тим пјесмама", рекао је Зоран, који је у једном од последњих интервјуа открио да предосјећа своју смрт.