На естради 50 година, кад му стигне пензија - плаче

Данас скромно живи, и поред бројних хитова које је урадио за друге извођаче, као и музике за серије и филмове. Каже, давање га је некада скупо коштало, али - такав је.

Борис сада не може баш да се похвали завидном финансијском ситуацијом и не крије да од примања која има не може да се живи како треба.

“Када ми поштар донесе пензију дуго ридам, плачем, цвилим и тако. Забавно је...”, рекао је Борис.

“Кад поштар донесе мало већу пензију, поклон од државника, ја онда пољубим поштара у образ, што он чува три улице даље”, истакао је Бизетић.

Финансије му никада нису биле приоритет, што је својим поступцима, каже, и показивао, па је поклањао пјесме.

“Није ми жао што сам давао и шаком и капом, ко год се јавио, увек сам давао песме. То ће бити чудно овим данашњим генерацијама, али тада нико ником ништа није плаћао. Певач добије песму од мене џабе, а ја онда, ако се та плоча прода, добијем преко рачуна свој ауторски хонорар”, објаснио је Борис у емисији "Гранд магазин".

Здравље

Разара ваше бубреге: Ово пиће је "тихи убица" вашег здравља

Борис Бизетић је рођен 28. новембра 1950. године у Београду. Како сам каже, одрастао је у породици "лектора и коректора". Васпитавајући се уз лијепе књиге и лијепе пјесме, израдио је и свој музички израз.

“Све што сам писао и у народној и у забавној музици има једну заједничку нит у мелодији и емоцији. Кад су народњаци у питању, ја сам стара кокета - кокетирам са њима откад сам у музици”.

“У данима моје младости народњаци и забавњаци су ишли упоредо - и у дискографским кућама и на радију и код сељака на пијаци, па и код мене. Почетком и средином 70-их, упоредо са класичним забавњацима ("Ако једном видиш Марију", "Тако је плакала Исидора", "Нарциси плачу љубави", "С ким си сада кад је тужно време"), радио сам и народњаке”, испричао је Борис за "Музичку апотеку".

Вођа "Рокера с Мораву" и аутор незаборавних шлагера компоновао је, написао или аранжирао и десетине класичних народњака: "Ниси знала да те волим", "За мене си цвеће брала", "Не дам срцу да га песма боли" (Дует Рале Ћајић - Мира Беширевић), "Хајде да певамо целу ноћ" ("Тамбурица 5"), "Дани наше младости" (Силвана Арменулић), "Леле, леле, Циганко", "Сутра се враћам кући" (Тома Здравковић), "Зашто сам те упознала" (Зорица Марковић), "Памтиш ли љубав", "Заувек" (Мира Бајрактаревић), "Ех, сине, сине" (Рале Ћајић, Ајнур Сербезовски), "Љепото моја", "Господару од планина" (Исмет Крцић), "Љубила бих те", "Старим путем повратка нам нема" (Ханка Палдум), "Љубав у хотелу" (Вера Матовић), "Љубав једна к'о ниједна" (Драгослава Генчић), "Никоме те не дам" (Аница Зубовић)...

“Великим успехом сматрам и то што сам једном Томи Здравковићу, иначе врхунском кантаутору, урадио аранжман за две песме. Аници Зубовић, легенди забавне музике, компоновао сам два народњака по позиву и по поруџбини. Једном Исмету Крцићу, компоновао сам на стихове Свете Вуковића песме које личе на изворне црногорске”, истакао је раније за "Музичку апотеку", преноси Телеграф.