"Не ломите ми багрење": Како је Балашевић причао о једној од најтежих пјесама

"Не ломите ми багрење, без њих ће ме вјетрови одувати, пустите их, морају ми чувати, једну тајну златну као дукати", пјевао је Ђоле, упућујући на незавидан положај обичног народа, страх и неизвјесну будућност.

"Одавно сам желио да пјевам о Косову. Међутим, врло нерадо пјевам о стварима које не познајем, а очигледно је и да не желим да упознам и прихватим све те ружне ствари које се још дешавају. Гледао сам неке емисије и као неутралног посматрача то ме је веома погодило. Живим јако далеко и написао сам ту пјесму без намјера. Желио сам пјесму која би у мени поправила расположење… - испричао је Балашевић 1986. године у интервјуу за "Yugopapir", и додао:

"У војсци сам имао пријатеља са Косова. Желио сам да напишем пјесму о мом другу Бектешију. Желио сам да га негдје видим, да видим шта је радио и како се држао. Из села је Лауша и занимала ме је његова судбина. Нисам хтио пјесму која иритира. Она је озбиљна, али љубавна, говори о значајним стварима и мени је врло драга. Она има своју тежину. Таква пјесма морала је кад-тад да се напише и драго ми је што сам је баш ја написао први - навео је тада аутор чувене пјесме.

Причу о овој нумери додатно је објаснио дугогодишњи директор Културног програма Сава центра Вук Жугић. Он је навео да је Балашевић у то вријеме, као по обичају, био у Сава центру, гдје је договарао традиционалне новогодишње концерте. У то вријеме, главна вијест је била да Срби са Косова долазе возом у Београд, са жељом да их неко из руководства Србије прими, како би указали на своје проблеме.

- И, негдје, док смо ми причали уз договоре око новогодишњих концерата, у том руководству пао је договор гдје могу да их приме због броја људи, да то буде у великој дворани Сава центра. Ми то нисмо ни знали, док неко није ушао. И неко каже, пуни се сала људима који су дошли са Косова, заиста, најширег дијапазона старости. И Ђоле је рекао ‘хајде да видимо, да то посматрамо' - присјетио се Жугић и додао:

- Заиста је то било дирљиво. Један велики човјек, Балашевић Ђорђе је то слушао четири сата. Ми смо се поздравили, уговор је био потписан, и он се јавио послије неколико дана и рекао ми: 'Написао сам једну посебну пјесму'. Та пјесма је била 'Не ломите ми багрење'. Дуго су је повезивали само са Косовом и страдањем Срба на Косову, али она је као и све једног филозофског, метафоричног значења. Не ломите ми живот, било где и било коме. Не ломите оно најљепше што осјећам према својим љубавима, према свом багрењу, према свему што су наши животи - објаснио је Жугић.

(Директно.рс)