Запросио ме у Туманима, тамо сам сазнала и да ме вара: Теодора (25) остављена у петом месецу, па онда - ПАКАО

У петом мјесецу, када је живот требало да буде најљепши, њен вјереник је изабрао другу жену, остављајући Теодору да се бори са тромбофилијом, дијабетесом и притиском, док су на профилу „друге жене“ биле слике његових поклона.

У свијету гдје се срећа често мјери бројем лајкова, а туга скрива иза филтера, прича Теодоре Исаиловић (25) одјекнула је као најчистији тон неке старе, искрене народне пјесме. Београђанка рођена првог маја, дјевојка која у себи носи енергију празника и прољећа, постала је симбол непоколебљиве женске снаге. Док су је стотине хиљада људи пратиле на друштвеним мрежама, дивећи се трудници у деветом мјесецу која са невјероватном лакоћом „држи“ атмосферу у кафани, нико није слутио да се иза тог моћног гласа и широког осмијеха крије драма достојна филмског платна. Теодора није само пјевала; она је пјесмом надгласавала сопствени бол, борећи се за биће које је куцало под њеним срцем док је свијет око ње почео да пуца по шавовима.

Све је почело као бајка. Веза која је обећавала, вјеридба у манастиру Тумане након само четири мјесеца познанства, и оно најважније – беба која је била плод велике жеље и чак три покушаја. Међутим, животни сценарио је одлучио да направи нагли заокрет у моменту када је Теодора била најрањивија. У петом мјесецу трудноће, човјек за кога је вјеровала да је њена лука, одлучио је да оде. И то не било како, већ са другом женом.

– Па једва сам ја и остала трудна, буквално је беба била из трећег покушаја. Веза је текла супер, савршено, све је било како треба. И када смо се одселили да живимо приватно, десило се нешто што нисам очекивала, а то је да је дечко, то јест вјереник, ме напустио у петом мјесецу трудноће, отишао са дјевојком неком која није из Београда и није се више вратио – присјећа се Теодора са оним препознатљивим миром у гласу који имају само они који су прошли кроз ватру и преживјели.

Здравље

Можете ли се прехладити док сте већ прехлађени?

Ипак, иронија судбине се најсуровије поиграла на мјесту гдје је све почело. Сазнање о издаји стигло је управо испред манастира Тумане, тамо гдје су се некада заклињали на вјечност. Теодора описује тај тренутак као нешто готово нереално, филмски болно. Док су путовали ка светињи, у тренутку када су стали, на екрану његовог телефона појавио се Вајбер (Viber) видео-позив. Са друге стране била је она – жена због које је одлучио да погази све дато.

– Е то је прича стварно невјероватна. Гдје је и почео, ту се и завршио. Ту ме и вјерио, ту сам и сазнала да има ту дјевојку. Многи ми нису вјеровали, мислили су да преувеличавам зато што ме дрмају хормони, зато што сам трудна, али док сам ја објаснила људима и док су схватили шта се дешава, већ сам се породила па је прошло. Као да је неки знак. Ја сам убјеђена у то да има Бога зато што неке ствари које ми планирамо па не испадну, опет буду боље зато што онај горе тако смислио – каже ова храбра млада жена, доказујући да вјера није само у молитвама, већ у снази да се опрости и настави даље.

Оно што је услиједило било је искушење које би сломило и много искусније. Висок кортизол, труднички шећер, притисак који скаче од сваког новог ударца. Док су јој „добронамјерни“ слали слике њеног бившег како купује огромне плишане медвједе новој изабраници, Теодора је морала да се суочи са најтежом оптужбом. Његова мајка тврдила је да дијете није његово, како би кривицу окренула на Теодору. Али, умјесто да потоне у очај, Теодора је урадила оно што најбоље уме. Узела је микрофон.

Занимљивости

Април доноси брдо новца за један знак

Њен заштитни знак постао је стомак „до зуба“ и невјероватна енергија на наступима. Људи су са невјерицом посматрали трудницу која ђуска, шали се на сопствени рачун и пјева као да јој је то посљедње у животу. Признаје да је то био њен механизам одбране, њен бијег од тишине изнајмљеног стана у ком је остала сама да склапа креветац и бира бенкице.

– Пјевање је дошло као неки вид спаса. Чак ми је и психотерапеут рекао да колико год могу идем међу људе, да причам, да избацујем то из себе зато што ме то… То ми је као неки камен у желуцу који вас онако стеже. Доста људи ми се јављало преко Инстаграма (Instagram), виде да сам трудна, па хоће да им пјевам на крштењу. Ја као хајде још једна недјеља, хајде још једна недјеља и ја тако недјеља до недјеље и отишла сам да се породим – кроз смијех прича Теодора.

Друштво

"Шуме чувар биодиверзитета": УНИБЛ обиљежио свјетски дан шума

Ипак, иза тог смијеха крије се слика која тјера сузе на очи. Замислите младу жену, трудну, саму у чекаоници док око ње други парови размјењују њежности и заједнички ишчекују прегледе. Замислите је како пјева на рођендану туђег дјетета, гледајући очеве како подижу своје насљеднике, питајући се ко ће њој помоћи да организује прво славље.

– Јако је било незгодно да док пјеваш на рођенданима других људи и гледаш те очеве како су срећни што су добили дијете, а ти размишљаш о себи – а шта ћу ја? А како ћу ја, ко ће мени да прави рођење? Ту се моја другарица Милица Атанацковић, она је исто пјевачица, направила рођење умјесто мене као изненађење… Из једне лоше приче упознала сам много добрих људи – искрена је Теодора.

Ова млада жена није само пјевачица. Она је и бабица по струци, неко ко најбоље зна чудо рађања, али и опасности које носи стрес. Дијагноза тромбофилије, два претходна спонтана побачаја и борба за сваки дан треће трудноће чине њен успјех још већим. Она је саму себе бодрила, навијала аларме за лијекове, организовала финансије и борила се са нападима панике који су долазили у глуво доба ноћи.

Сцена

Кеба има најмању пензију на естради?

– Било ме чак и срамота других људи зато што је рекао да дијете није његово и то ме је… то ме је у ствари највише погодило. Али ми је највише драго што ти људи који су ми наносили те стресове су нестали. И замолила сам их да се више не враћају, да се не појављују јер је то најбоље и за мене и за њу, јер да би беба била добро, морам ја да будем добро – ријечи су које би свака жена у сличној ситуацији требало да истетовира на срцу.

Сам порођај био је круна њене издржљивости. Трајао је пуних 20 сати, а водењак је пукао баш онако како приличи њеном бурном животу, чим је сјела на кауч након одрађене свирке. У болници су је препознали као „ону трудну пјевачицу“, а она је, упркос болу, у себи носила тријумф. Када је угледала своју кћерку, сав бол, све издаје и сви високи притисци нестали су у једном трептају.

– Сјећам се да сам одрадила свирку, пјевала сам, дошла сам кући и зове ме тата и каже сине хоћеш ли се породити више? Ја рекох ма нећу, иди кући спавај. Како сам сјела на кауч тако је пукао водењак. Рекох тата враћај се кући, вози ме у породилиште, не могу. И стварно ме одвезао. Много су ми помогли. Људи који су ме видјели у болници рекли су ја то је ова трудна пјевачица – испричала је.

Данас је Теодора поново на ногама, на бини, са микрофоном у руци само три недјеље након порођаја. Вратила се у родитељски дом гдје је окружена љубављу сестре, родитеља и баке. Каже да је она сада својој кћерки „и мама и тата“, и да јој ништа не фали. Финансије су биле изазов, али су комшије и пријатељи ускочили тамо гдје је отац дјетета подбацио, уносећи креветац, колица и наду.

– Нема га. Никад је није видио, не зна ни како се зове, не зна ни њен датум рођења. Њему су јавили други људи да је добио дијете. Он живи неки свој живот. Мислим нек је жив и здрав и само да је што даље. Јер ако већ није био ту кад ми је био најпотребнији, ово сад што пролазим је ништа. Сад смо се већ и уходале и навикле смо се једна на другу, имамо неки ритам животни, само би нам правио проблем – објашњава она са невјероватном зрелошћу за своје године.

Њена прича није само о естради и друштвеним мрежама. То је прича о томе како једна свеска са биљешкама, један аларм за лијекове и једна неизмјерна љубав према музици могу да спасу човјека од понора. Теодора данас не плаче. Она се фокусира на мало биће које реагује на кафански репертоар и мирно спава уз буку, јер је на ту буку навикло још у стомаку.

На питање шта ће учити своју кћерку, Теодора одговара једноставно и снажно: да не буде наивна, да буде опрезна, али прије свега, да буде добар човјек и да прати своје срце. Она је свој пут нашла, а он води преко бина, кроз аплаузе и право у загрљај своје кћерке која је постала њен читав свијет.

– Надам се да ће многе жене да послушају ову причу и које проживљавају ово или које су већ доживјеле, само да не клону него да иду напријед, јер вјерујте ми, мени је сваки дан све бољи и бољи – поручује Теодора на крају разговора, остављајући нас у увјерењу да се најљепше пјесме заиста пишу сузама, али се најбоље пјевају из ината и чисте, непатворене љубави.

(Телеграф)