Имала их је свака кућа у Југославији: Ови гоблени данас вриједе хиљаде евра

На Њушкалу се тако могу пронаћи примјерци са врло високим траженим цијенама. За примјерак „Посљедње вечере” продавац из Брезовице код Загреба тражи чак 4.644,44 евра, док је један комплет у Загребу оглашен за 4.640 евра.

Друга „Посљедња вечера” у Винковцима понуђена је за 3.000 евра, примјерак из Запрешића за 2.800 евра, а у Бјеловару за 2.150 евра. За уоквирено „Ускршње јутро” у Чаковцу тражи се 2.350 евра, док је гоблен „Сиси” у Осијеку оглашен за 1.500 евра. За исту цијену нуде се и колекција од 19 оригиналних Вилерових гоблена, гоблен „Љетни дан” те пети поен гоблени у Ријеци.

Економија

Цијене нафте на тржишту осцилирају

Оглашена цијена ипак не значи да гоблен толико и вриједи на тржишту нити да ће за тај износ пронаћи купца. Ријеч је о износима које су одредили продавци, а без података о реализованим продајама не може се закључити колика је стварна тржишна вриједност појединог примјерка. Власници у њу очигледно урачунавају оригиналност предлошка, величину, захтјевност мотива, очуваност, оквир, старост, али и огроман број сати који је неко провео израђујући слику. Зато поједини примјерци имају и велику сентименталну вриједност јер је гоблен који данас заврши на огласнику деценијама раније могао израђивати члан породице, бод по бод.

Прича која је почела у Берлину

Иза гоблена које многи једноставно називају „Вилеровима” крије се њемачка компанија са историјом дужом од 130 година. Јакоб Вилер основао је посао 1. априла 1893. године у Берлину. У понуди је имао и ручне радове које је путем огласа у часописима представљао купцима у Њемачкој, Аустрији, на Балкану и у јужној Русији. Међу првим мотивима били су „Делфтски млин” и „Брод”. Купци нису добијали само узорак према којем ће радити, него комплет потребан за израду, што се показало као врло успјешан пословни модел.

Први каталог појавио се 1905. године у тиражу од 2.000 примјерака са јастуцима, прекривачима, зидним украсима и сликама за везење. Посао је брзо растао, па је већ 1913. каталог имао 72 странице и тираж од 25.000 примјерака, а Вилер је имао више од 20.000 купаца. Био је то рани облик каталошке продаје у ком би купац одабрао мотив, наручио материјал и затим код куће израђивао слику.

Повратак старих клијената и чувена „Посљедња вечера”

Након Првог свјетског рата посао је претрпио велике проблеме, али се стара клијентела поступно вратила, а међу земљама из којих су поново стизале наруџбине била је и тадашња Југославија. Вилерови производи продавали су се и у Чехословачкој, Пољској, Мађарској, Холандији, Швајцарској и САД, а до краја 1920-их продавали су се у чак 40 земаља. Поводом 40. годишњице фирме 1933. године у понуду је уведена „Посљедња вечера” према славном дјелу Леонарда да Винчија, што је остао један од њених најзанимљивијих мотива до данас.

Комплет за израду тог мотива могуће је купити и данас по цијени од 545 евра. Према актуелној понуди, мотив „Дас хајлиге абендмал” димензија је приближно 136 пута 50 центиметара, израђује се са 56 боја и комбинује гобленски и пети поен бод. То донекле објашњава зашто су велики ручно израђени примјерци били толико цијењени у породицама, јер је куповина комплета била тек почетак пред сате и сате захтјевног ручног рада.

Преживљавање ратних разарања и обнова посла

Други свјетски рат поново је прекинуо бројне пословне везе, али су везе са Бугарском и Југославијом сматране толико важнима за девизно пословање да је фирма наставила добијати тканине и пређу. У посљедњим данима рата 1945. године пословни простор у Берлину је бомбардован и потпуно је изгорео, али је најважнији дио пословне оставштине преживио јер је документација са узорцима и подацима о бојама била зазидана у склоништу приватне куће власника. Након рата фирма је поново почела пословати у Букстехудеу покрај Хамбурга под Рудолфом Вилером, а Балкан је био један од првих дијелова тржишта који је поново оживио.

Посебно занимљиво раздобље почиње 1970. године када је фирму преузео трговац текстилом Ханс Јирген Бек. Он је кренуо у обнову старих предложака, а дио изгубљених узорака пронађен је управо на подручју тадашње Југославије. Обновљена је и стара палета боја, па су се поново могли производити стари мотиви, али и развијати нови.

Југославија као једно од кључних тржишта

Након тридесетогодишње паузе 1972. појавио се нови каталог „Оригинал Вилер гобелин велбекант”, а фирма се поново ширила путем огласа по Европи и прекоморским земљама. Бивша Југославија имала је посебно мјесто јер су се предлошци изузетно добро продавали путем каталога, листова са новитетима, посјета трговачих представника и сајмова. Посао је у том раздобљу нарастао до 60 запослених и око 400 квадратних метара простора. Због тога чињеница да се данас толико старих Вилерових гоблена појављује у Хрватској, Србији, Босни и Херцеговини и другим државама насталима распадом Југославије није случајност.

Ауто-мото

Знака нигдје, а три аута у раскрсници: Знате ли ко има предност?

Почетком 1980-их Вилер је почео додатно развијати изузетно фине радове у пети поен техници, међу којима су биле и иконе. Најзахтјевније варијанте имале су чак 14 убода на само једном центиметру, што је сама фирма описивала као прави умјетнички рад. Управо ту лежи велик дио некадашње привлачности гоблена, јер се није куповала готова слика, него комплет и предложак, док је коначно дјело настајало дуготрајним радом.

Крај златног раздобља и модернизација

Колико је југословенско тржиште било важно најбоље показује то што је рат у Југославији почетком 1990-их окончао раздобље процвата компаније. Посао је поново кренуо силазном путањом, а 1993. године, поводом стоте годишњице, објављен је посљедњи велики каталог који је данас дигитализован и још увијек доступан на званичној страници. Почетком 2000-их тржиште ручних радова већ се озбиљно смањивало, па је фирма пролазила кроз неколико промјена власника и више пута се приближила затварању.

Године 2020. фирма је добила новог власника, а пословање је пресељено из Њемачке у Аустрију, што је укључивало превоз десет палета материјала укупне масе око двије тоне. Модернизована интернет трговина отворена је у мају исте године. Вилер тако није нестао, већ је традиција преживјела и данас у понуди има око 335 мотива за гоблен и пети поен те око 220 мотива за бод крижића. Цијене комплета зависе од величине и захтјевности, па тако мотив „Пинки” стоји 102 евра, „Киндерсцене” 180 евра, док поједини већи радови стоје више од 300 евра.

(Телеграф)