Из темеља излетио ћуп с благом: Пронађена ризница вриједну пола милиона евра

Ископина површине 252 квадрата направљена је у Садовајској улици број 10, око 60 метара од Дмитријевске цркве, срушене експлозивом 1932-1933, саопштио је Институт за археологију.

Утврђено је да насељавање ове парцеле датира из средине 12. вијека. Од средине 13. вијека појављује се градња имања са стамбеним кућама, од којих су остале подрумске јаме. Од 16. до 17. века у темељима подрумских објеката користе се ломљене кречњачке плоче.

У централном делу парцеле налазио се темељ куће уништене током Другог свјетског рата. Након побједе над нацистима, нови власници су обновили дрвену кућу на очуваним каменим темељима.

Темељ се састојао из два дијела.

Дио темеља који се налазио на регулационој линији Садовјске улице био је грађен од кречњачких плоча на бази од крупног ријечног камена. На њему је сачуван дио сокле од црвене цигле са траговима поправке силикатном циглом. Други дио темеља, вјероватно доградња уз главну кућу која је излазила у двориште, био је изграђен од крупног камења, на чијем се врху налазила сокла од црвене цигле и кречњачких плоча. Унутар темеља забиљежена је јама кућног подрума.

Хроника

Одређен притвор осумњиченом за пљачку коцкарнице у Дервенти

Приликом ископавања темеља откривено је невероватно благо - једна од највећих ризница златних новчића са краја 19. и почетка 20. вијека икада пронађених током археолошких истраживања.

Златни новчићи су испали из разбијеног лонца током раскопавања темеља доградње. Лонац је био керамичка посуда са дршком, прекривена браон-жутом глазуром, која се према етнографским материјалима може дефинисати као „кандјушка“.

Очигледно је да остава спада у такозване „повратне оставе“ - власници су сакрили драгоцјености с намјером да их касније узму, али из неког разлога то нису учинили.

У остави се налази 409 златних новчића кованих од 1848. до 1911. године, од чега: 10 комада од 5 рубаља, 2 комада од 7,5 рубаља, 387 комада од 10 рубаља и 10 комада од 15 рубаља.

Већина новчића потиче из периода владавине цара Николаја II, један новчић од 5 рубаља је из времена Николаја I, а један од 5 рубаља из времена Александра III. Укупна вриједност новчића у остави износи 4.070 златних рубаља.

Вјероватно је остава сакривена током револуционарних догађаја 1917. године или непосредно након њих. Очигледно је да се власник није вратио по њу.

Свијет

Петак 13. им донио срећу: Ево ко је освојио три милиона евра на лутрији

Према архивским документима са краја 19. и почетка 20. вијека, у Дмитријевској улици (данас Садовајска улица) у Торжоку била су 24 домаћинства. Међутим, бројеви кућа прије 1917. године не одговарају данашњим бројевима.

Међу власницима кућа у периоду 1914–1921. године познати су свештеници Дмитријевске цркве, два трговца, благајник, рачуновођа, обућар, бравар, секретар, кројач, члан судске комисије, надзорник и физички радник. Коме је од њих припадала остава, тек треба да се утврди. Ускоро ће остава бити предата Сверуском историјско-етнографском музеју.

Како пише Лајв Сајенс, цијела ризница из Торжока можда је вриједнија од пола милиона долара.