Крај школе какву знамо: Све нам је ближи ФИНСКИ модел који мијења све

1. Историјски развој и филозофски темељи

Фински школски систем, какав данас познајемо, настао је из серије корјенитих реформи током 1970-их и 1980-их година. Кључни циљ је био стварање јединственог и једнаког система који би укинуо подјелу на "боље" и "лошије" школске програме и пружао исту, висококвалитетну образовну шансу свима, независно од социо-економског статуса или региона. Филозофија се заснива на принципима повјерења, једнакости и благостања. Систем нема школске инспекције, већ се ослања на високо образовање наставника и локалну аутономију. Образовање је бесплатно у потпуности, укључујући оброке, уџбенике, школски превоз и све школске потрепштине.

2. Структура система и касно школовање

Систем је подијељен на сљедеће циклусе: предшколско образовање (обично од 1 до 6 године, факултативно, фокусирано на играње), деветогодишње основно образовање (обвезно, од 7 до 16 године, без селекције) и средње образовање (од 16 до 19 година), које може бити опште (лукео) или стручно (вароамматилинен). Карактеристично је касно академизација; формално учење читања и писања почиње тек навршене седме године. Нема испита или оцјена у нижим разредима основне школе, а оцјењивање је углавном описано. Један централни полагани испит постоји само на крају средње школе (матурски испит).

3. Кључна улога и образовање наставника

Професија наставника у Финској је једна од најцјењенијих и најконкурентнијих. Сви наставници у основним школама морају имати мастер диплому (петогодишње академско образовање). Пријем на програме за образовање наставника је веома селективан, са средњим успјехом на пријемним испитима од око 10%. Наставници уживају велику професионалну аутономију; сами бирају методе, дизајнирају наставу и процењују ученике, без надзора инспектора. Овај високи статус је темељ цјелокупног система повјерења и квалитета.

4. Наставни план и принципи школовања

Фински наставни план (Opetussuunnitelma) утврђује национални образовни савјет на општем нивоу, али општине и школе имају велику слободу у његовој имплементацији. Нагласак није на преношењу чињеница, већ на развоју вјештина за учење кроз читав живот, критичког мишљења, метакогниције и међупредметних пројеката. Тестирање је минимално; не постоје обавезни национални тестови током основног школовања, осим узорачког истраживања за евалуацију система. Курикулум из 2016. године посебно истиче "феномено-базирано учење", вишепредметне модуле који подстичу ученике да рјешавају практичне проблеме.

5. Резултати, актуелни изазови и запажања

Систем је дуго био на самом врху ПИСА (Programme for International Student Assessment) тестова Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), посебно у областима читања, математике и природних наука. Међутим, у посљедњим циклусима (посебно од 2018) резултати су значајно опали, иако су и даље изнад просека ОЕЦД-а. Истраживачи као што је Паси Салберг (Pasi Sahlberg) наводе више фактора за ово: смањење буџета за образовање, повећање технологије и дигиталних ометања у учионици, пораст непотпуних породица и мање читање у слободном времену. Ови подаци показују да модел није статичан и мора се константно прилагођавати новим друштвеним изазовима, али његови темељи – једнакост, повјерење и квалитет наставника – остају неоспорна снага.

Имплементација у Србији

Мање тестова, једна матура, часови од 45 минута са паузама од 15 минута уз обавезан боравак у природи и велики одмор од пола сата. Настава почиње између осам и девет ујутру, а завршава се између 14 и 14:45. Учење кроз игру и фокус на стицање вјештина у самој школи, дјеца полазе у школу са седам година, основно образовање траје девет година, а средње три године, док се матурски испит полаже са 18 година, управо овако изгледа фински модел образовања који би предсједник Србије Александар Вучић волио да види у српским школама.

Друштво

Средњошколцима "напорно" сједити 45 минута: Траже скраћење часа

Наши резултати су испод ОЕЦД просјека, рекао је Вучић, и истакао да жели да Србија има образовање као Финска, а не да се такмичи са Албанијом, те да је кључно да се дјеца заинтересују.

Бројна истраживања указују да су у финским школама ученици срећнији од својих вршњака било гдје у свијету. Прије седме године мали Финци иду у дневне боравке гдје уче кроз забаву и креативну игру. У првим годинама школе нема класичног бројчаног оцјењивања, фокус је на развоју, не на рангирању и притиску. Малишани имају мање домаћих задатака, а правило је да већина обавеза буде завршена у школи, како би дјеца имала више слободног времена. Обавезно школовање у Финској траје укупно 12 година, а даље образовање је опционо.

Учење на фарми

Милорад Антић, потпредсједник Синдиката радника у просвјети и предсједник Форума средњих стручних школа, истакао је за Курир да Србија не може да уведе све елементе финског система школства, али да је могуће преузети оно што је изводљиво и корисно.

- Код њих је фокус функционална писменост, а не табла и креда. Рецимо раде лекцију из математике на примјеру зидања куће, гдје ученици непосредно учествују и гледају процес изградње куће, колико је потребно материјала, или за степенике. Рецимо познавање природе, иду на фарму обучени као прави фармери, уче о томе, хране животиње. Едукација наставника је врло учестала и квалитетна, они неће добити дозволу за рад ако нису довољно посвећени дјеци. И немају мали број ученика као што се прича, раде чак и са 30 дјеце у одјељењу - објашњава саговорник.

Свијет

Рекордан број поднијетих захтјева за банкрот у Финској у посљедњих 30 година

Антић наглашава да у Финској велики одмор траје и до 40 минута, као и да је обавеза наствника да сваки мали и велики одмор проведе са децом напољу:

Без мобилних телефона

- Комуникација је на високом нивоу. Такође мобилни телефони се уопште не користе у школи, већ само таблети и то у сврху наставе. Матуру полажу тек након завршетка средње школе, нису оптерећени честим провјерама знања. Имају тестове два пута годишње гдје показују достигнућа, а оцјењује их екстерна комисија, она која долази ван школе. Реално је да неке примјере преузмемо од њих. Рецимо да велики одмор обавезно траје пола сата, да се дјеца тестирају два пута годишње екстерно, онда мала матура није неопходна. Дјеца ће се уписивати у средње школе на основу успјеха. Обавезно укинути мобилне телефоне, настава бар једном недјељно да се одвија рецимо на неком пољопривредном газдинству, некој ИТ фирми, градилишту...

Психолог Јелена Манојловић страхује да ли би стари кадар прихватио такав модел.

- Наше образовање се своди да се у школи предаје, а код куће учи, а било би идеално да деца имају детињство, да се растерете после школе. Допада ми се фински модел и да деца школске обавезе завршавају у школи. Слажем се и да одморе треба да проводе напољу - истакла је за Курир.

Фински модел образовања

• дјеца започињу своју прву школску годину са 7 година
• похађају основну школу од 7. до 16. године, а онда средњу 3 године
• настава почиње око 9 сати ујутру, а часови се завршавају између 14 и 14.45
• обавезно школовање траје укупно 12 година
• у првим годинама школе нема класичног бројчаног оцјењивања
• школски оброци су бесплатни у свим школама
• имају мање домаћих задатака
• подстиче се пракса да све буде обављено у школи
• уче четири језика
• основна школа обухвата укупно 20 предмета
• фокус је на учењу кроз рад