Мистериозни бљескови на небу из 1950. и даље збуњују

Кроз нову анализу њемачког истраживања из истог периода, независни истраживач Иво Буско, сада пензионисани програмер НАСА-е, открио је упечатљиве нове доказе који подржавају ове збуњујуће сигнале. Резултати су постављени на препринт серверу Арксајв (arXiv), што значи да још нису прошли научну рецензију.

Мистериозни бљескови

Међународни тим астронома покренуо је 2019. године пројекат ВАСЦО, с циљем да идентификује необичне феномене скривене у огромним архивама. Њихов рад се посебно фокусирао на астрономске транзијенте: објекте који се изненада појављују на небу на неким снимцима, али нестају у каснијим посматрањима, преноси Телеграф.

Посебно узбудљив резултат појавио се 2025. године, када су истраживачи анализирали фотографске плоче снимљене у оквиру прегледа неба опсерваторије Паломар. Овај амбициозни програм, спроведен у Калифорнији током 1950-их, произвео је скоро 2.000 снимака ноћног неба користећи плоче с дугом експозицијом. На овим снимцима тим је пронашао јасне доказе о транзијентима чудног изгледа и понашања, забиљеженим у вријеме које претходи лансирању било којег вјештачког сателита.

Кључно је то што је просторно ширење свјетлости из ових извора изгледало превише оштро да би се објаснило обичним звијездама или удаљеним астрономским објектима. У комбинацији с начином на који су плоче забиљежиле њихов сјај, сигнали указују на то да су бљескови трајали мање од секунде, упркос томе што су се налазили унутар експозиција које су трајале десетинама минута.

Осим ако не потичу од неког још непознатог астрофизичког феномена, остала је једна посебно интригантна могућност: да су бљескове произвели вјештачки објекти који су или накратко кружили око Земље или пролазили у њеној близини.

Потрага за независним резултатима

Међутим, до сада опсервације с Паломара нису биле независно потврђене. Да би попунио ову празнину, Буско се окренуо потпуно засебном скупу података: архивским фотографским плочама направљеним у опсерваторији у Хамбургу у Њемачкој током истог периода 1950-их. Ове плоче су забиљежиле многе исте регионе неба и касније су дигитализоване у оквиру архиве Аплаус (APPLAUSE), чиме су постале доступне за савремену анализу.

Поређењем парова плоча снимљених у кратким размацима — од којих је свака била изложена око 30 минута прије замјене — Буско је могао да трага за пролазним промјенама између снимака.

Његови резултати открили су јасне доказе о транзијентима који су невјероватно слични онима које је пријавио ВАСЦО тим, пружајући прву независну потврду овог феномена користећи другачији метод и скуп података.

За сада је испитан само мали дио хамбуршких плоча. Али уз даља побољшања техника анализе, Буско се нада да би се широм архиве могли открити суптилнији примјери ових бљескова, што би ојачало статистички значај налаза.

Вјештачки објекти?

Иако астрономи можда никада неће сазнати шта је тачно узроковало ове догађаје, и резултати пројекта ВАСЦО и Бускова независна анализа указују на досљедну интерпретацију: да би бљескови могли потицати од равних, ротирајућих објеката који круже близу Земље, накратко рефлектујући сунчеву свјетлост према тлу. За неке, ово оставља отвореном једну спекулативнију могућност: да ови мистериозни сигнали могу чак указивати на вјештачке објекте који су намјерно послати ка Земљи.