Ово је најбогатији Србин свих времена

Његово богатство, по савременим процјенама, износило би око 17 милијарди долара.

Свијет

Близак Путинов савезник: Ко је убијени министар одбране?

Оно што је издвајало Савчића није била само његова изузетна материјална имовина, већ и његова дубока оданост Србији. Имао је прилику да учествује у изградњи чувеног Ајфеловог торња у Паризу, али је одлучио да се одупре том позиву како би се вратио својој домовини.

Купио државну шуму

Савчић је 1901. године купио велику државну шуму “Тара” и основао прву парну пилану у Србији. Био је пионир у развоју инфраструктуре изградњом пруге Ниш – Књажевац 1911. године. До избијања Првог свјетског рата, готово 90 одсто радова на прузи било је завршено, укључујући преко 30 тунела и 20 мостова. Међутим, ратне околности су одложиле пуштање пруге у употребу све до 1920. године.

Савчић је такође био предузимљив у области бродарства и транспорта, оснивајући компанију у Београду. Зарађени новац улагао је у више од 260 рудника широм Србије.

Оно по чему се Савчић посебно истицао била је његова брига о радницима. Био је препознат као изванредан послодавац свог времена. Осим што им је пружао бесплатне куће, земљиште, огрев, електричну енергију и здравствену заштиту, инсистирао је на томе да је образовање за дјецу од пресудног значаја. Стога је обезбиједио бесплатно образовање за дјецу радника, препознајући образовање као кључ за бољу будућност.

Његова дјела и филантропски допринос широј заједници и друштву Србије свједоче о његовом не само материјалном, већ и моралном насљеђу које је оставио иза себе. Био је примјер посвећености својој земљи и бриге о људима, остављајући иза себе трајни печат као визионар и добротвор.

Свијет

Предсједник потписао закон: За убиство жене доживотна казна затвора

Милош Савчић одабрао је мјесто у Београду гдје се пружао виноград и на том мјесту саградио кућу за себе и своју кћерку, означавајући почетак стварања елитног београдског насеља Дедиње. Та раскошна вила на адреси Ужичка 15 временом је постала дом будућих владара, међу којима и Јосипа Броза Тита.

Некретнине широм региона

Породице Савчић и Ацовић избачене су 17. априла 1941. из свих својих вила и станова и никада више нису ушли у њихов посјед. Били су међу првих 100 талаца, углавном чланова породица угледних и богатих Срба који су се нашли на Старом сајмишту, прије него што је оно постало Јеврејски логор Земун.

Савчић је посједовао много некретнина широм Србије, Црне Горе, Македоније и у земљама региона. Многе зграде дуж Кнез Михаилове улице у самом срцу пријестонице такође су биле у његовом власништву, а посједовале су искључиво непарни број.

Сцена

Мелина задала болан ударац Харису Џиновићу пред удају за милионера

Савчић је такође био политички активан. Током 1920-их постао је градоначелник Београда и обављао је ту функцију годину дана. Раније је, заједно са Јованом Цвијићем, основао Српски комитет у Женеви.

Својим личним средствима отплатио је неповољни кредит који је град преузео прије његовог доласка, а који је кочио привредни развој. У периоду док је Савчић био градоначелник, основане су градска штедионица и електрична централа у Београду.

Милош Савчић је преминуо прве ратне године.

Кућа цвијећа заправо његова

Често се потеже неоспорна прича о мјесту и разлогу Титовог почивања усред Београда. Већина зна, као и за скоро цјелокупну имовину комуниста, да заправо није њихова, него да је неправедно отета. Ипак, мало ко зна ко је био Милош Савчић, чија је заправо “Кућа цвијећа”, односно посјед на коме је она изграђена.

Регион

Хорор: Радник школе силовао ученицу и објавио снимке

Послије рата, у вилу у Ужичкој 15 уселио се Тито, а на мјесту гдје је била енергана за топлу воду, која је срушена – како каже Лешић у интервјуу Новостима, по Јованкином налогу – касније је подигнута Кућа цвијећа. Прича каже да је Тито бацио око на здање у Ужичкој још средином тридесетих година прошлог вијека, а неки су га тада чули да је рекао: “Е, овдје ћу живјети”. У вилу се 1997. усељавају и тадашњи предсједник Југославије Слободан Милошевић и његова супруга Мирјана Марковић.

За изузетан допринос привреди и друштвеном развоју земље, добио је многа одликовања: Орден Светог Саве И степена, Југословенске круне другог степена, Бијелог орла ИВ степена и Крст Друштва Црвеног крста у Женеви.

Постоји предање да је Савчић био веома скроман, никада захтјеван, никада се није жалио на губитке нити хвалио због добитака. Увијек је био великодушан, пружајући помоћ кад год је било потребно.

Након Савчићеве смрти, сва његова имовина је национализована, преноси “Стил”.