Чим стигне јесен једва устајемо из кревета: Шта се дешава у организму промјеном годишњих доба?

Дани су све краћи, јутра почињу у мраку, а већ у касним поподневним сатима се јавља осјећај као да је поново ноћ. Чак и ако већину дана проведете под вјештачким свјетлом, организам и даље региструје промјене у природном циклусу свјетлости и таме. Због тога се са промјеном годишњег доба мијења и ритам спавања.

Србија

Возачи се потукли због 3 минута ранијег поласка: Један завршио крвав на бетону

Свјетлост је најважнији окидач поспаности

Када свјетлост доспије до мрежњаче ока, информације се просљеђују дијелу мозга који регулише унутрашњи биолошки сат. На тај начин организам добија сигнал да је дан, односно да је вријеме за будност. Како се приближава ноћ и свјетлости има све мање, тијело почиње да повећава лучење мелатонина, хормона који учествује у регулацији сна.

Међутим, није важна само количина свјетлости коју добијемо током дана већ и када је добијемо. Јутарња свјетлост можда је важнија него што мислимо.

Истраживање у којем је учествовало више од 500 одраслих особа пратило је њихову изложеност свјетлости и обрасце спавања током различитих годишњих доба. Резултати су показали да се током зиме сан помјера касније у односу на љето. Посебно је била занимљива улога дневне свјетлости.

Наиме, свјетлост коју добијемо ујутру помаже нашем организму да "намјести" унутрашњи сат и препозна да је почео нови дан. Због тога можемо да будемо буднији током дана, а увече раније почињемо да осјећамо поспаност. Са друге стране, много свјетлости у касним поподневним и вечерњим сатима може да пошаље тијелу сигнал да дан још траје и да помјери вријеме када ћемо постати поспани.

Друштво

Шљива родила боље него лани: Ракије ће бити, а ево колико ће коштати литар

Зато није потпуно свеједно да ли највећи дио дневне свјетлости добијемо ујутру или тек предвече.

А управо ту настаје проблем током јесени. Устанемо док је напољу још мрак, спремимо се и кренемо на посао, факултет или у школу, а затим велики дио дана проведемо у затвореном простору. Тако нашем организму недостаје она јутарња доза природне свјетлости која му помаже да правилно "подеси" унутрашњи сат.

Зато кратка јутарња шетња, одлазак пјешке до посла или само неколико минута проведених напољу могу да допринесу да се осјећате енергичније и да вам се мање спава.

Да ли током јесени заиста потребно више сна?

У истраживању спроведеном у лабораторији за проучавање сна у Берлину показано је да постоје разлике у структури спавања током различитих годишњих доба. Посебно се разликовало трајање РЕМ фазе сна, током које најчешће интензивно сањамо, а уочене су и промјене у дубоком сну.

Лампе за свјетлосну терапију могу да буду погодно рјешење за људе које већину дана морају да проведу у затвореном простору и не могу да дођу до природне свјетлости.

Друштво

Сутра се слави Света Текла: Била осуђена на спаљивање, али је остала неповријеђена

Оне емитују веома јаку свјетлост и користе се у одређеним ситуацијама за утицај на циркадијални ритам. Свјетлосна терапија је посебно проучавана код сезонског афективног поремећаја, односно депресивних епизода које се код неких људи понављају током одређеног годишњег доба.

Амерички Национални институт за ментално здравље наводи свјетлосну терапију као једну од могућих опција за лијечење зимског сезонског афективног поремећаја, најчешће уз коришћење свјетлосне кутије од 10.000 лукса у јутарњим сатима.

Повремена поспаност и мањак енергије нису необични када се мијењају годишња доба, али ако умор постане интензиван и траје дуже вријеме, не треба аутоматски да се припише јесени.

Посебно обратите пажњу ако се уз умор јављају дуготрајно лоше расположење, губитак интересовања за ствари које су вам раније пријале, проблеми са концентрацијом, значајне промјене сна или апетита.

Савјети

Азијске смрдибубе преплавиле БиХ: Ево како их можете отјерати

Код неких људи јесен и зима могу да буду период када се понављају симптоми сезонског афективног поремећаја. А изражена исцрпљеност може да буде повезана и са другим здравственим стањима, попут недостатка гвожђа или проблема са штитном жлијездом.

Ако умор траје, погоршава се или почне озбиљно да омета свакодневни живот, најбоље је да потражите савјет љекара.

(Мондо)