Алармантно упозорење љекара: Мождани удар све чешће коси младе

Мождани удар захтијева хитну реакцију јер настаје када се прекине доток крви до дијела мозга. Без довољно кисеоника мождане ћелије почињу да пропадају, а посљедице могу бити трајне и озбиљне. Иако статистике показују да се укупна учесталост можданог удара смањује, један тренд посебно привлачи пажњу стручњака, све већи број обољелих налази се међу млађим особама.

Двоструко већи ризик код млађих од 55

Велика студија спроведена у Сједињеним Америчким Државама показала је да људи између 20. и 54. године данас имају знатно већи ризик од можданог удара него генерације исте старости прије скоро три деценије.

Истраживање је обухватило податке о хоспитализованим пацијентима са подручја ширег Синсинатија и сјеверног Кентакија. Научници су анализирали шест временских периода, почев од 1993/1994. године, па све до 2020.

Резултати објављени у часопису Неурологy показали су занимљив парадокс. Укупан број можданих удара током посматраних деценија опао је, али се старосна граница обољелих помјерила надоле. Код млађих одраслих особа забиљежен је пораст, а најчешћи облик био је исхемијски мождани удар, који настаје због зачепљења крвног суда у мозгу.

Висок притисак највећи проблем

Истраживачи сматрају да не постоји један једини разлог за овакав тренд. Напротив, могуће је да се ради о комбинацији више фактора који су посљедњих деценија све присутнији међу млађом популацијом.

Посебно забрињава чињеница да се одређена обољења која повећавају ризик од можданог удара све чешће јављају у млађем животном добу.

Наука и технологија

Ова земља спрема забрану паметних наочара

Међу њима су: повишен крвни притисак, дијабетес, повишен холестерол, гојазност, срчана обољења, поремећаји срчаног ритма, укључујући атријалну фибрилацију.

Висок крвни притисак посебно је значајан јер често не изазива никакве очигледне симптоме. Особа може годинама имати хипертензију, а да тога није свјесна, док крвни судови и срце трпе посљедице.

Промјене животних навика

Промјене животних навика такође могу имати важну улогу. Мање физичке активности, повећање тјелесне тежине и нездравија исхрана доприносе развоју болести које су повезане са можданим ударом.

Стручњаци упозоравају и на употребу психоактивних супстанци. У анализираној популацији примијећен је већи број корисника канабиса, али научници наглашавају да тренутно није могуће закључити да је управо марихуана самостално одговорна за пораст можданих удара код млађих људи.

Са друге стране, за стимулансе попут кокаина и метамфетамина постоји много јаснија повезаност са повећаним ризиком од можданог удара.

Како заштитити здравље?

Превенција остаје једно од најважнијих оружја против можданог удара, без обзира на године.

Стручњаци препоручују неколико основних корака: редовно контролисати крвни притисак, одржавати здраву тјелесну тежину, бити физички активан, водити рачуна о исхрани, контролисати ниво шећера и холестерола, довољно спавати, избјегавати цигарете и друге дуванске производе, разговарати са љекаром о употреби психоактивних супстанци.

Посебну пажњу требало би обратити на крвни притисак. Његова контрола може бити једноставан, али веома важан начин да се ризик смањи.

Наука и технологија

Ова земља спрема забрану паметних наочара

Особе које имају епизоде убрзаног или неправилног рада срца, као и оне са породичном историјом поремећаја срчаног ритма, требало би да се посавјетују са љекаром. У одређеним случајевима може бити потребно испитивање како би се утврдило постоји ли атријална фибрилација.

Симптоми се не смију игнорисати

Мождани удар може да се догоди и особи која је млада и наизглед здрава. Зато је важно препознати симптоме и одмах потражити помоћ.

Посебно треба обратити пажњу на изненадну: асиметрију лица, слабост или утрнулост руке или ноге, нарочито једне стране тијела, отежан или неразумљив говор, проблеме са видом, губитак равнотеже или координације, јаку и неуобичајену главобољу.

Код сумње на мождани удар не треба чекати да симптоми прођу сами од себе. Сваки минут је важан, а правовремено лијечење може значајно утицати на степен оштећења мозга и каснији опоравак.

Стручњаци поручују да године саме по себи нису довољна заштита. Контрола притиска, здраве животне навике и правовремено реаговање могу значајно допринијети смањењу ризика, преноси Информер.