Да ли тихи мождани удари могу изазвати деменцију? Ево како настаје болест

Мултинфарктна деменција (МИД) је врста васкуларне деменције чије име дословно значи „вишеструки срчани удари“ у контексту мозга. Узрокована је оштећењем можданог ткива усљед вишеструких малих можданих удара. Ови „тихи“ мождани удари, често толико благи појединачно да остају непримећени, прекидају проток крви до дијелова мозга, узрокујући да ћелије одумру због недостатка кисеоника.

Њихов кумулативни ефекат током времена доводи до значајног пада менталних функција, довољно озбиљног да омета свакодневни живот. Болест обично погађа људе између 60 и 75 година и нешто је чешћа код мушкараца.

За разлику од Алцхајмерове болести, коју карактерише споро и континуирано погоршање, МИД напредује на специфичан „степенасти“ начин. Стање се брзо погоршава након сваког новог можданог удара, након чега следи период стабилности. Ова нагла прогресија је кључни дијагностички индикатор, иако чињеница да оба стања могу коегзистирати може отежати постављање тачне дијагнозе.

Разни симптоми

Рани знаци су често суптилни и не морају нужно укључивати класичну заборавност. Проблеми са извршним функцијама почињу рано, као што су тешкоће у планирању, организовању и решавању сложених задатака као што је управљање финансијама. У зависности од тога који дио мозга је погођен, симптоми варирају.

Оштећење фронталног режња може изазвати апатију и промиене личности, док оштећење других области може довести до проблема са говором или видом. Особа може постати збуњена, имати проблема са концентрацијом или искусити примиетну успореност у размишљању. Дезоријентација на познатим миестима, краткорочни губитак памћења и неуролошки симптоми као што су проблеми са ходањем и равнотежом су такође чести. Емоционалне промене су изражене и укључују депресију, раздражљивост и непримиерене промиене расположења, попут изненадног смиеха или плача.

Убједљиво најзначајнији фактор ризика

Висок крвни притисак (хипертензија) је фактор ризика, који слаби и оштећује зидове крвних судова. Ово стање је ретко код људи који немају висок крвни притисак. Други важни ризици укључују дијабетес, висок ниво холестерола, пушење и постојеће срчане болести.

Како се дијагностикује мултинфарктна деменција

Други важни ризици укључују дијабетес, висок ниво холестерола, пушење и постојеће срчане болести попут атеросклерозе. Пошто не постоји јединствени тест, дијагноза је сложен процес.

Љекари се ослањају на медицинску историју, неуролошки преглед и кључне методе снимања као што су магнетна резонанца (МРИ) или компјутеризована томографија (ЦТ). Оне могу јасно показати оштећење мозга узроковано претходним можданим ударима. Неуропсихолошко тестирање се такође врши како би се проценио степен когнитивног оштећења и искључили други могући узроци деменције.

Промјене начина живота су кључне

Пошто је оштећење мозга трајно, не постоји лек за мултинфарктну деменцију. Лијечење је усмјерено на спрјечавање будућих можданих удара како би се успорило напредовање болести. То се постиже агресивном контролом основних узрока: лекари прописују лијекове за висок крвни притисак, холестерол, регулацију шећера у крви и разријеђивање крви.

Промјене начина живота су такође кључне, као што су здрава исхрана са ниским садржајем соли и масти, редовна физичка активност и престанак пушења. Терапије попут физичке и когнитивне терапије могу помоћи пацијентима да се прилагоде. Прогноза је непредвидива, а просечно преживљавање након дијагнозе је око пет година, краће него код Алцхајмерове болести, јер су пацијенти изложени већем ризику од смрти од другог, великог можданог или срчаног удара, него од саме деменције, преноси Вечерњи.хр.