Љекари открили које је најгоре вријеме за одлазак на спавање

Стручњаци упозоравају да вријеме одласка у кревет може утицати на циркадијални ритам, квалитет сна и распоред појединих фаза спавања.

Не постоји једно идеално вријеме које вриједи за све, али љекари за спавање које цитира "EatingWell" слажу се да редован одлазак на спавање након поноћи може бити неповољан, посебно ако је такав распоред у нескладу са природним ритмом тијела.

Циркадијални ритам је наш унутрашњи 24-часовни сат који регулише периоде будности и поспаности, али и бројне друге процесе попут лучења хормона, метаболизма, рада имунолошког система и обнове ћелија.

Са чим треба ускладити сан?

На циркадијални ритам посебно снажно утичу свјетлост и тама. Зато проблем није нужно у једном касном одласку на спавање, него у томе када се такав распоред понавља и не подудара са природним ритмом тијела.

"Вријеме спавања требало би да буде што усклађеније са вашим циркадијалним ритмом", објашњава стручњакиња за спавање Челси Роршајб.

Додаје да спавање изван тог периода може бити повезано са лошијим квалитетом сна.

Хроника

Свештеник пао у Међугорју, љекари га нису успјели спасити

Мелатонин и кортизол међу важнијим су хормонима повезанима с циклусом спавања и будности.

Мелатонин тијелу сигнализира да је вријеме за спавање, а његов се ниво повећава током вечери и потом постепено смањује кроз ноћ.

Кортизол, с друге стране, почиње расти у раним јутарњим сатима и помаже тијелу да се припреми за буђење.

Љекар Алекс Димитрију упозорава да одлазак на спавање након поноћи може значити да покушавамо да заспемо управо у тренутку када ниво мелатонина већ почиње да опада, док се приближавањем јутра ниво кортизола почиње повећавати.

Шта значи касни одлазак на спавање?

Дубоки сан, односно споровални сан, сматра се једном од најважнијих фаза за физички опоравак.

Током њега тијело обнавља ткива, обрађује успомене и проводи низ процеса важних за мозак. Највећи дио дубоког сна догађа се у првој половини ноћи.

Тенис

Новак Ђоковић забринуо цијелу Србију дан пред повратак на терен

Димитрију зато упозорава да јако касно лијегање може смањити количину дубоког сна.

Особе које га дугорочно не добијају довољно могу се будити неодморене чак и ако су провеле довољан број сати у кревету.

То је проблем јер истраживања хроничну неусклађеност циркадијалног ритма повезују са већим ризиком од низа здравствених проблема.

Роршајб наводи да људи који редовно спавају или остају будни у вријеме које није усклађено с њиховим природним ритмом могу имати већи ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, претилости, депресије и других хроничних стања.

Редовно касно лијегање може повећати вјеројатност проблема са спавањем, укључујући несаницу.

Како побољшати квалитет сна?

Љекари савјетују прије свега одржавање што стабилнијег распореда спавања и буђења, укључујући викенде.

Користан је и боравак на природном свјетлу ујутро, јер оно помаже "намјестити" унутрашњи сат.

Навече се препоручује пригушити свјетла и смањити коришћење екрана један до два сата прије одласка у кревет.

Савјетује се и избјегавање кофеина у касним послијеподневним сатима те алкохола као средства за лакше успављивање.

Иако алкохол може убрзати успављивање, током ноћи може погоршати квалитету сна.

Љекари напомињу и да спаваћа соба не би требала бити претопла јер нижа температура погодује природном паду тјелесне температуре који претходи сну.

Није свима потребан исти распоред

Најважније је ипак нагласити да не постоји једно универзално "најгоре" или "најбоље" вријеме за одлазак на спавање.

Неки људи природно су склонији ранијем, а други каснијем ритму, преноси Индекс.

Већи проблем настаје када особа редовно одлази спавати јако касно, а истовремено се мора рано будити или када је распоред дуготрајно у нескладу са њеним природним ритмом.