Огласио се Институт за јавно здравство Српске о опасном вирусу

Епидемиолог у Институту за јавно здравство Републике Српске Ирена Шпегар Дробац појаснила је да је грозница Западног Нила заразно обољење вирусног поријекла које се, углавном, преноси убодом зараженог комарца.

Дробац је напоменула да око 80 одсто особа које су заражене неће развити манифестну клиничку слику, односно неће имати симптоме обољења.

Република Српска

Цвијановић: Нека се Српска тробојка вјечно и поносно вијори

"Код око једне од пет заражених лица развија се температура која може бити праћена симптомима као што су главобоља, болови у тијелу, болови у зглобовима, повраћање, дијареја или осип. Већина људи са оваквом фебрилном болешћу се опоравља у потпуности", истакла је Дробац.

Она је указала да се код мање од један одсто заражених јавља тежа клиничка слика болести, која захвата централни нервни систем, односно развија се енцефалитис - упала мозга или менингитис, односно упала можданих овојница.

"Тежа клиничка слика се може развити код особа било које доби, али су под већим ризиком старији од 60 година, као и лица са већ постојећим обољењима и стањима попут карцинома, дијабетеса, хипертензије, болести бубрега и особе са трансплантираним органима", појаснила је Дробац.

Ауто-мото

Ако аутомобил има овакву регистарску таблицу, саобраћајна камера је неће снимити

Према њеним ријечима, процјењује се да једна од 10 особа која развије неуролошке симптоме - премине, док код преживјелих могу остати трајне неуролошке посљедице.

"Најинтензивнија трансмисија вируса широм Европе је углавном између јула и октобра и поклапа се са периодом када су вектори најактивнији, а температура околине је довољно висока", рекла је Дробац и нагласила да је спречавање убода комарца најефикаснији начин превенције болести изазване вирусом Западног Нила.

Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" од 1. јуна до 6. септембра у Србији је регистровано 37 случајева грознице Западног Нила, а 34 случаја имају неуроинвазивни облик болести.