Научници открили који систем у тијелу први почиње да стари

Научници су, уз помоћ вјештачке интелигенције, открили који систем у тијелу први показује знаке убрзаног старења, а стручњаци објашњавају шта можемо да урадимо како бисмо га заштитили.

Старење организма не одвија се истом брзином у свим дијеловима - нова студија међународног тима научника показала је да активно старење може почети већ у 30. години живота.

Истраживачи су помоћу вјештачке интелигенције анализирали више од 25.000 архивских медицинских слика ткива под микроскопом. АИ је била обучена да процењује пропадање органа на основу њихове микроскопске структуре - а анализа је показала да различити системи тијела старе потпуно различитим брзинама, при чему се један издвојио као јасан лидер у раном старењу.

Први знаци старења почињу већ у 30. години

Крвни судови су први који почињу да старе. Док систем за варење остаје стабилан и репродуктивни систем чека свој тренутак, васкуларна мрежа већ од 30. године почиње да показује знаке убрзаног старења.

До 40. године промјене на зидовима крвних судова већ су у пуном јеку на микро нивоу, чак и ако особа изгледа потпуно здраво.

Проблем је у томе што крвни судови и капилари прожимају сваки орган, па њихово рано хабање може да поремети исхрану осталих ткива. Анализа вјештачке интелигенције показала је да, ако се здравље крвних судова занемари у 30. години живота, то може покренути ланчану реакцију, па до 50. године довести до прераног старења мозга, срца и коже.

Како заштитити крвне судове после 30. године

Студија је показала да превенција треба да буде циљана, са фокусом на заштиту ендотела, односно унутрашњег слоја крвних судова.

Важни показатељи

Око 30. до 35. године путање васкуларног здравља почињу нагло да се разилазе. Због тога могу помоћи редовна провјера липидног профила, укључујући холестерол и ЛДЛ, једном годишње, као и праћење крвног притиска, јер висок крвни притисак "разграђује" унутрашње зидове крвних судова изнутра.

Борба против системске упале

Вјештачка интелигенција је као главни знак старења ткива издвојила микроупалу. Међу главним непријатељима крвних судова који покрећу овај процес су шећер и брзи угљени хидрати, који оштећују протеине васкуларног зида кроз процес гликације. Проблем могу бити и хронични стрес и недостатак сна, јер вишак кортизола држи крвне судове у сталном грчу.

Кретање

Капиларној мрежи потребан је константан проток крви како би одржала еластичност. Редовне кардио вјежбе, попут брзог ходања, трчања и пливања у 30. години и касније могу бити добар начин за одржавање флексибилне и здраве васкуларне "архитектуре" у наредним деценијама живота.

Шта јести за здраве крвне судове

Антиоксиданти и полифеноли могу помоћи у спречавању старења капилара и артерија, објашњава Татјана Солнцева, доктор медицинских наука и нутрициониста, за "Комсомољску правду".

Здравље

Ово је најнездравија грицкалица: Може уништити срце и јетру

Они штите ендотел, односно унутрашњу облогу крвних судова, од микроупале и спречавају развој атеросклеротских плакова (наслагу масти, холестерола, калцијума и изумрлих ћелија која се постепено формира на унутрашњим зидовима артерија).

Према њеним препорукама, за заштиту крвних судова посебно су важне три групе намирница:

Бруснице и тамно воће

Бруснице су посебно богате заштитним супстанцама, антоцијанинима и проантоцијанидинима, који јачају ћелијске мембране крвних судова. Могу се јести свеже у сезони, замрзнути за зиму или користити за припрему домаћих воћних напитака. Корисне су и малине и купине.

Шарено поврће

Црвени лук и грожђе садрже кверцетин и ресвератрол, снажна антиинфламаторна средства за ендотел. Најкорисније компоненте лука налазе се у његовим спољашњим, најсветлијим слојевима. Парадајз је извор ликопена, а ликопен из куваног парадајза, у домаћој парадајз пасти и сосовима, апсорбује се чак боље него из свежег, а зелено поврће садржи лутеин и зеаксантин, који су важни за очне капиларе и одржавање вида.

Ферментисани производи

Црева су највећи имуни орган који утиче на ниво упале у цијелом тијелу, укључујући и крвне судове. Антиоксиданси из бобичастог воћа и поврћа "хране" природне бактерије, док ферментисана храна снабдева нове. На тај начин се укупна упала смањује, а крвни судови остају млади. У исхрану се зато могу додати кефир, природни јогурт, сир, као и кисели купус и киселе јабуке.

Златно правило нутриционисте је да се, како би крвни судови добили довољно хранљивих материја за заштиту од оксидативног стреса, сваког дана једе најмање 400 до 500 грама поврћа, бобичастог воћа и воћа, преноси РТ Балкан.