Ово су три најгоре намирнице које можете да поједете!

Регистровани дијететичар Лук Кори (Luke Corey) истиче да је најгора ствар коју можемо појести храна која има високу калоријску густину, а ниску нутритивну вриједност. Таква храна не само да доприноси гојазности, већ и повећава ризик од озбиљних хроничних болести, укључујући срчана обољења и дијабетес.

Хроника

Челинчанин претукао двојицу Бањалучана па једном полупао ауто

У наставку анализирамо три намирнице које би, према мишљењу стручњака, требало конзумирати само у изузетно ријетким приликама, преноси Крстарица.

1. Замрзнута пица

Иако је неодољиво практична, замрзнута пица је архетип ултра-прерађене хране.

Висок садржај натријума (со): Једна порција (која је често мања од цијеле пице) лако може прећи половину препорученог дневног уноса натријума. Прекомјеран унос соли директно је повезан с повишеним крвним притиском (хипертензијом).

Засићене масти: Сир и месне прерађевине (попут феферона) које се користе у замрзнутим пицама често су богате засићеним мастима.

"Скривени" шећер: Произвођачи често додају шећер у тијесто и сос, како би побољшали укус и продужили рок трајања.

Ниска нутритивна вриједност: Упркос великој количини калорија, садржи врло мало влакана, витамина и есенцијалних минерала.

Практични савјет:

Ако не можете одољети пици, направите је сами. Користите интегрално брашно за тијесто, танко нанесите домаћи парадајз сос (без додатог шећера) и користите мању количину квалитетног сира и свјежег поврћа.

2. Газирана пића (сокови)

Газирани напици представљају класичан примјер „празних калорија“ – обезбјеђују енергију, али без икакве храњиве користи.

Зашто су проблематична:

Огромна количина шећера: Просјечна лименка газираног сока садржи седам до десет кашичица додатог шећера (фруктозни кукурузни сируп). Овакав „течни шећер“ изузетно брзо улази у крвоток, изазивајући нагли скок инсулина.

Ризик од гојазности и дијабетеса типа 2: Лакоћа с којом се конзумирају у великим количинама (без осјећаја ситости) доприноси повећању тјелесне тежине и инсулинској резистенцији.

Киселост: Висока киселост ових пића (често због фосфорне киселине) може бити штетна за зубну глеђ и дугорочно утицати на здравље костију.

Практични савјет:

Замијените газиране сокове водом с кришкама свјежег воћа (лимун, наранџа, краставац). Чајеви (хладни или топли) без додатог шећера такође су одлична алтернатива.

3. Месне прерађевине (сланина, кобасице, деликатесни производи

Прерађено месо, које укључује сланину, кобасице, виршле и сувомеснате деликатесе, представља троструки удар на здравље.

Зашто су проблематичне:

Велики садржај натријума и засићених масти: Ови производи се праве тако да буду хипер-палатабилни (изузетно укусни) захваљујући високим концентрацијама соли и масти.

Нитрити и нитрати: Користе се као конзерванси за продужавање рока трајања и очување боје. Свјетска здравствена организација (СЗО) класификовала је прерађено месо као карциноген класе 1, што значи да постоје убједљиви докази о повезаности са повећаним ризиком од колоректалног карцинома.

Празне калорије и адитиви: Поред засићених масти и соли, ове намирнице често садрже и различите адитиве, а истовремено су лишене влакана и других кључних нутријената.

Практични савјет:

Ограничите конзумацију прерађеног меса на минимум. Умјесто тога, бирајте немасне комаде свјежег меса, печену пилетину, ћуретину или рибу. За сендвиче, користите туњевину из конзерве (испрану од вишка соли) или танко сјечен пршут.

Важност цјелокупног обрасца исхране

Дијететичар Кори наглашава кључну поруку: ниједна храна сама по себи неће уништити ваше здравље — важан је цјелокупан образац исхране.

Фокусирајте се на равнотежу и разноврсност – на унос цјеловитих житарица, свјежег воћа и поврћа, немасних протеина и здравих масти.