Шта је менингококна сепса од које је преминуло дијете из Високог

На подручју Високог крајем фебруара забиљежен је смртни случај усљед менингококне сепсе код д‌јетета предшколског узраста, а у току је провођење свих епидемиолошких смјерница и препорука и код особа које су биле у контакту.

Шта је менингококна болест:

Тешка бактеријска инфекција са високом смртношћу

Најчешће погађа д‌јецу предшколског узраста

Преноси се блиским капљичним контактом

Менингококном болешћу називамо инфекције узроковане бактеријом Neisseria meningitidis, а оне се могу очитовати као асимптоматско клицоноштво, неспецифични фарингитис (упала грла), упала плућа, гнојни менингитис те као акутна сепса, наводи се на Институту за здравље и сигурност хране.

Хроника

Ужас у БиХ: Дијете (6) преминуло од менингококне сепсе, више особа под надзором

Бактерија Neisseria meningitidis, познатија као менингокок, присутна је у цијелом свијету. Болест има сезонски карактер с врхунцем појављивања у марту и априлу.

Како се преноси менингокок

Менингокок настањује горње дисајне путеве (слузницу носа и ждријела) искључиво човјека, а с особе на особу се најчешће преноси капљичним путем при говору, кашљању, кихању или преко пољупца.

Како менингокок брзо угиба изван људског тијела, пренос преко предмета је врло риједак.

Важно је нагласити да узрочник менингококне болести није толико заразан као узрочници грипе и прехладе па је за пренос болести потребан изразито близак контакт.

Такав контакт најчешће постоји у породици, затвореним колективима те међу д‌јецом исте вртићке групе. Свакодневни, службени контакт у школи или на послу најчешће није довољан за пренос инфекције.

Ко је најчешће угрожен

Од менингококне болести најчешће оболијевају д‌јеца у доби од двије до пет година, ријеђе послије 25. године, а врло ријетко након 50. године живота.

Већина одраслих људи има антитијела на менингокок, која су стекли током живота. Ризик оболијевања повећавају претходни вирусни инфект, боравак у претрпаним просторима и исцрпљујућа физичка активност.

Да ли ће неко обољети од менингококне болести зависи прије свега од отпорности организма те количине и агресивности бактерије.

Код врло малог броја заражених особа менингокок прелази у крвоток узрокујући бактеријемију, а као посљедица упалне реакције организма настаје сепса.

Епидемије менингококне болести

Епидемијски облик менингитиса јавља се у цијелом свијету, мада чешће у неразвијеним земљама. До епидемије долази када се појави нови вирулентни сој у популацији.

Епидемије најчешће узрокују серогрупе A, B, C, Y и W135.

У Европи и САД-у менингитис најчешће узрокују серогрупе B, C и Y, док су серогрупе А и W135 чешће у земљама у развоју. Менингококну пнеумонију најчешће узрокују серогрупе Y и W135.

Ко су клицоноше менингокока

Извор заразе су болесници, али и особе које називамо асимптоматски или здрави клицоноше.

Клицоноше су људи који менингокок носе на слузници носа и ждријела, а при томе не оболијевају од менингококне болести.

Клицоноштво се може јавити у три облика. Хронично клицоноштво означава присуство бактерије у назофаринксу до двије године па и дуже, док повремено и пролазно клицоноштво означавају краће присуство бактерије.

Преваленца клицоноштва креће се од осам до 20 одсто и зависи од доби, социоекономских услова и раширености болести у заједници.

Најтежи облици менингококне болести

Најзначајнији клинички облици менингококне болести су менингококни менингитис и менингококна сепса, због високе смртности.

Смртност код менингитиса износи од пет до десет одсто, док код акутне сепсе може досећи и 40 одсто.

Инкубација, односно вријеме од уласка узрочника у организам до појаве симптома, најчешће износи три до четири дана, али може трајати од два до десет дана.

Симптоми менингококног менингитиса

Менингококни менингитис настаје продором бактерије у овојнице мозга и кичмене мождине.

Болест почиње нагло уз високу температуру, јаку главобољу, мучнину, повраћање и друге неуролошке симптоме.

Менингитис се развија чешће него сепса, а прогноза је знатно боља. Ипак, могуће су трајне посљедице попут оштећења слуха, вида и других неуролошких сметњи.

Најчешће се јавља код д‌јеце предшколског узраста и адолесцената.

Како се развија менингококна сепса

Акутна менингококна сепса може се појавити самостално или уз менингитис, најчешће код дојенчади и мале д‌јеце.

Карактеристичне промјене појављују се на кожи у облику ситних тачкастих крварења, а могу бити захваћени и други органи попут зглобова, срца и надбубрежних жлијезда.

Болест се може развијати постепено као упала горњих дисајних путева или нагло уз високу температуру, поремећај свијести, конвулзије и брзо погоршање општег стања.

Најтежи облик – фулминантна сепса

Фулминантну менингококну сепсу карактеришу опсежна крварења у кожи и слузницама те колапс кардиоваскуларног система, познат као Waterhouse-Friderichsenov синдром.

Ријеч је о изузетно тешкој болести са затајивањем готово свих органских система и најчешће смртним исходом унутар прва три дана болести.

Доказивање менингококне сепсе заснива се на клиничкој слици и лабораторијским методама.

Како се спречава ширење менингококне болести

У превенцији и сузбијању ширења менингококне болести кључну улогу имају епидемиолози.

Важно је рано открити особе које су биле у блиском контакту с обољелим и дати превентивни антибиотик (хемопрофилаксу).

Хемопрофилакса се проводи примјеном одговарајућих антибиотика попут рифампицина, цефтриаксона или ципрофлоксацина, у дози која зависи од доби особе.

При томе је важно успоставити добру сарадњу с околином обољеле особе како ниједан контакт не би био пропуштен.

Мјере превенције

Нажалост, први случај болести не може се предвид‌јети, па се мјере превенције углавном односе на спречавање ширења инфекције.

За све капљичне инфекције важно је редовно чишћење и дезинфекција простора, провјетравање просторија, одржавање личне хигијене и хигијене околине те довољна удаљеност између лежајева за спавање.

Вакцина против менингокока

Тренутно постоји четверовалентна вакцина која штити од серогрупа A, C, Y и W135 и примјењује се углавном код путника у земље гд‌је су ове серогрупе честе.

Вакцина против Neisseria meningitidis серогрупе Б, која често узрокује менингококну болест, још увијек не постоји, преносе Независне новине.