Упозорење стручњака: Изгубио се заједнички породични оброк

Она је додала да је у истраживању проведеном на 7.200 д‌јеце у мостарским школама, 34 посто ученика имало повећану тјелесну масу.

"Управо наши мали интерни упитници показују да се, у односу на препоруке медитеранске прехране, једе много мање воћа и поврћа, ријеђе се користи маслиново уље, мање се једу риба и грахорице, а чешће су на менију похована и пржена јела, сухомеснати производи те брза храна", рекла је Панџа у разговору за Фену.

Каже да се све више једе изван куће, у пекарама и фаст фуду, а све мање куха код куће, те да се изгубио и заједнички породични оброк.

"Оно што сам ја провјерила и ишчитала јест публикација објављена 2017. године те нови подаци из 2025. године о ухрањености и постуралном развоју д‌јеце у граду Мостару. У истраживању проведеном на 7.200 д‌јеце у мостарским школама, 34 посто ученика имало је повећану тјелесну масу, од чега је 18 посто имало прекомјерну тјелесну масу, а 16 посто било је претило", истиче Панџа.

Сцена

Карлеуша ударила шамар Десингерици, па се обратила овој пјевачици

Наглашава како дијете једе оно што му одрасли купују и припремају.

"Ми, одрасли, као и друштво, имамо одговорност бити примјер, не нужно само кроз забране, него кроз позитивно окружење и потицање већег уноса поврћа, воћа, цјеловитих житарица, ферментираних млијечних производа, грахорица, чорби, рибе и орашастих плодова. Морамо узети у обзир и социоекономске чимбенике, цијене хране су знатно порасле, док примања родитеља нису. Увијек обитељ замолим да погледају што купују из навике, колико новца одлази на "храну за понекад" у виду слаткиша, сокова и грицкалица, колико кућног буџета одлази на једење изван куће те што се све може купити и за колико оброка за исти тај новац у складу с цјеловитом, локалном и сезонском храном, прилагођеном нашем организму", навела је Панџа.

Посебан проблем представља сједилачки начин живота, прекомјерно вријеме пред екранима и поремећен сан, што ствара зачарани круг лоших навика, од прескакања доручка до повећане потребе за слатким и "брзим" изворима енергије.

Као рјешење нутриционисткиња истиче едукацију, а не рестрикције.

"Д‌јеци се треба комуницирати здрава, уравнотежена прехрана која ће бити структурирана кроз више оброка тијеком дана: три главна оброка и једну до двије ужине, при чему ће вода бити главни извор текућине, а тјелесна активност природна, кроз шетњу, игру, степенице, а не нужно само кроз организирани спорт или плес", казала је Панџа.

Сматра да су важни и родитељи, али и систем.

"Наш организам не воли забране. Мозак може повећати жудњу за одређеном храном ако је забранимо. Нажалост, "храна за понекад" - пица, хамбургер, грицкалице заузела је мјесто цјеловитим намирницама које су нам и те како потребне, али је и изгубила смисао. Прије смо је везали уз вечери филмова, кино и рођендане као дио заједничког уживања, тако би требало бити и данас. Поставља се питање уживамо ли у тој храни ако је "за понекад" заправо сваки дан ", закључила је Панџа.