Застрашујући подаци из Канаде: Чак 23.746 људи умрло чекајући лијечење

Подаци истраживачког центра SecondStreet.org показују да је између априла 2024. и марта 2025. године чак 23.746 пацијената преминуло прије него што су стигли на заказане операције или дијагностичке прегледе. Другим ријечима, многи су умрли чекајући систем који је требало да их спаси.

Како пише Српски угао, најдраматичнија ситуација биљежи се у Онтарију, гдје је забиљежено више од 10.600 смртних случајева повезаних са листама чекања. Посебно је алармантно да је више од 9.100 људи преминуло прије него што је уопште дочекало основну дијагностичку процедуру, попут скенирања које често представља први корак ка лијечењу.

Ови подаци долазе упркос рекордним улагањима у здравствени систем. Ипак, кашњења у кардиохирургији, онколошком лијечењу и чак рутинским процедурама и даље стварају ланац посљедица који се, према упозорењима стручњака, директно одражава на број изгубљених живота.

Истраживачи додатно упозоравају да би стварни број могао бити још већи, јер системи извјештавања нису уједначени, а дио података остаје непотпун или невидљив у званичним статистикама.

Листе чекања нису само канадски проблем, већ изазов готово свих јавних здравствених система у свијету. Не рјешавају их само већа новчана улагања, већ бољи проток пацијената кроз систем.

Република Српска

Које измјене чекају пензијски систем Српске?

Први корак је прецизно раздвајање случајева по хитности, уз строге медицинске критеријуме који се досљедно примјењују, како би се спријечило да администрација одређује редослијед, умјесто клиничке слике пацијента.

Други кључ је повећање капацитета кроз бољу организацију постојећих ресурса: продужени радни термини болница, додатни дијагностички термини у поподневним сатима, као и веће укључивање приватног сектора у јавни систем кроз јасно регулисане уговоре, како држава не би финансирала хаос, већ медицинску услугу.

Трећи елемент је дигитализација - јединствене електронске листе чекања које су транспарентне, ажурне у реалном времену и доступне свим установама, тако да се слободни термини аутоматски попуњавају умјесто да остају неискоришћени.

И на крају, најважнији дио је превенција: што је мање касно откривених болести, то је мањи притисак на болнице. Систем који улаже у рану дијагностику и примарну заштиту дугорочно смањује листе чекања више него било која краткорочна мјера.

Србија посљедњих година све снажније помјера фокус ка превенцији. У оквиру државног система, али и уз подршку приватног сектора, превентивни прегледи постали су свима доступни. Под окриљем Министарства здравља Републике Србије, широм земље редовно се организују бесплатне акције прегледа које грађанима омогућавају да без упута, без заказивања и што је посебно важно чак и без здравственог осигурања, провјере своје здравствено стање.

Према писању портала Српски угао, прегледи који се тада нуде нису површни или симболични – напротив. Грађани могу да ураде ултразвук абдомена и мале карлице, измјере ниво шећера у крви, ураде комплетну крвну слику, провјере крвни притисак и функцију срца путем ЕКГ-а, па чак и одређене туморске маркере. Управо ова комбинација анализа омогућава да се открију и они здравствени проблеми који још не дају јасне симптоме.

Република Српска

Које измјене чекају пензијски систем Српске?

Паралелно са тим, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" спроводи организоване скрининг програме усмјерене на рано откривање најтежих болести. Посебан акценат стављен је на карциноме који се могу успјешно лијечити уколико се открију на вријеме.

Суштина цијеле приче је једноставна - болест не почиње оног тренутка када је осјетимо. Управо зато превентивни прегледи имају кључну улогу - они омогућавају да се реагује на вријеме, када су шансе за изљечење највеће, а посљедице најмање.