Улични кањони и урбана острва топлоте: Зашто се Бањалука све теже хлади?

Сви имамо прилику чути, посебно у протеклим данима да се не може издржати без климе, воде, природе јер се многи жале на тегобе попут главобоље, крвног притиска, вртоглавице и несанице.

Температура не опада, а у наредним данима према најавама метеоролога, очекује се и пораст температуре.

Како ће Бањалучани преживјети љето?

С обзиром на тренутну експанзију високе градње у Бањалуци промјене у температури су примјетне, а што се није позитивно одразило на свакодневницу грађана јер током дана кретање по врућини је скоро па немогуће, као ни спавање током ноћи.

Да ли у Бањалуци љети већ плаћамо цијену те градње кроз чињеницу да ноћи постају несносно топле, јер бетон и асфалт не стижу да емитују накупљену топлоту у свемир усљед блокираног струјања ваздуха?

„Да, постоје озбиљни показатељи да Бањалука љети већ осјећа посљедице урбаног прегријавања, посебно кроз све топлије и непријатније ноћи. Бетон, асфалт и фасаде током дана акумулирају топлоту, а у густо изграђеним зонама она се ноћу спорије ослобађа због смањеног погледа ка небу, слабијег струјања ваздуха и недостатка зеленила. Ипак, тај ефекат не треба приписати само појединачним зградама, већ ширем процесу бетонизације и климатског загријавања. Да би се утврдило колики је стварни допринос високе градње, потребна су систематска мјерења ноћних температура у центру, на обалама Врбаса, у парковима, на падинама и у приградским зонама“, казао нам је проф. Др Петар Гверо, шеф катедре за термотехнику.

Појам "урбаних острва топлоте"

Како тачно архитектура и густина градње утичу на то да ли град 'дише' или се 'гуши'?

„Постоји велики број квалитетних референци које се баве овим озбиљним проблемом. У најкраћем, урбано топлотно острво је појава да је град топлији од своје околине, јер бетон, асфалт, кровови и фасаде упијају и задржавају топлоту, док је све мање дрвећа, водених површина и природног земљишта који би простор хладили. Лаички речено, град „дише“ када топлота и загађен ваздух могу да изађу, а свјежији ваздух уђе. Насупрот томе, град се „гуши“ када густа изградња, непропусне површине и недостатак зеленила заробљавају топлоту и успоравају струјање ваздуха. Посебан проблем представљају високе и збијене зграде, које у уским улицама формирају такозване „уличне кањоне“. У таквом простору сунце интензивно загријава фасаде и коловоз, док је циркулација ваздуха ограничена, па се топлота задржава дуже, нарочито током ноћи. Непрекинути блокови могу прекинути природне токове вјетра, а велике површине под асфалтом и бетоном током дана се прегријавају и потом споро отпуштају акумулирану топлоту. Истовремено, мањак дрвећа значи мање сјенке и слабије природно хлађење, јер вегетација снижава температуру и засјењивањем и испаравањем воде кроз лишће“, појашњава је проф. др Гверо.

Густина градње објеката, али и сам бетон у многим насељима у Бањалуци „заробљавају“ топлоту и спречавају да се град охлади током ноћи, а што у протеклим данима осјећају сви грађани, посебно они који живе у централном дијелу града као и насељима гдје преовладава бетон над зеленилом, а што је све чешћа појава у Бањалуци.

„Долази до стварања "урбаних острва топлоте" због вјештачких површина (бетон и асфалт акумулирају и задржавају топлоту и током ноћи додатно грију), у уским улицама окруженим високим зградама топлота се дуже задржава и теже губи зрачењем, густа градња успорава струјање ваздуха, људска активност додатно загријава (клима уређаји, саобраћај, паркинг, индустрија). Зеленило и биљке хладе околину и упијају мање топлоте. Зато зелене површине утичу да не буде толико вруће као у срединама само са вјештачким површинама“, рекла је метеоролог Милица Ђорђевић.

Колика разлика у температури љети може бити између бетонираног центра и зелених дијелова града попут Парка Младен Стојановић или Бањ брда?

„Разлика температуре ваздуха у најтоплијем делу дана може бити и неколико степени, а температура површина под зеленилом и бетонских површина је значајна. Значајна је и разлика у ноћним температурама, тј. температура брже опада увече и током ноћи у срединама са зеленилом у односу на бетониране делове града где се током ноћи топлота задржава дуже и спорије хлади. Пораст температуре је глобална појава због климатских промена и осећа се и у градовима а и у руралним срединама. У градским зонама је израженији пораст температуре као и дуготрајни топлотни таласи“, појаснила је Ђорђевић.

Шта се термодинамички дешава у уским улицама где су изграђене високе зграде које стоје преблизу једна другој? Како се ту понашају топлота и ваздух?

У таквим улицама, како појашњава проф. др Гверо, настаје оно што се у урбаној климатологији назива „улични кањон“, односно уска улица, високе фасаде са обје стране и мали дио неба видљив из простора при тлу.

„Термодинамички гледано, сунчево зрачење загријава асфалт, бетон, фасаде, кровове и прозоре, а ти материјали упијају и складиште топлоту. За разлику од отворених простора, у уским улицама зрачење се више пута одбија између фасада, па улица почиње да се понаша као топлотна замка. Посебно је важан мали sky view factor, односно ограничен „поглед ка небу“, због чега се простор ноћу теже хлади и спорије ослобађа акумулиране топлоте. Истовремено, високе и блиске зграде могу ометати природно струјање ваздуха. Вјетар који пролази изнад кровова често „прескочи“ улицу, док се при тлу формирају локални вртлози у којима се дуже задржавају топао ваздух, издувни гасови, прашина и влага. Иако се загријан ваздух природно подиже, у уличном кањону конвекција је ограничена, јер се он не мијеша довољно ефикасно са свјежијим ваздухом изнад. Зато проблем није само у загријавању, већ и у спорој замјени ваздуха. Високе зграде, наравно, могу имати и позитиван ефекат јер стварају сјенку, па улица у појединим дијеловима дана може бити хладнија од потпуно отворене асфалтне површине“, казао је проф. др Гверо.

Међутим, ако је простор превише узак, како професор појашњава даље, без зеленила, са тамним материјалима и слабим провјетравањем, сјенка не рјешава суштински проблем, па топлота остаје заробљена у материјалима и ваздуху.

Експанзија градње у Бањалуци

С обзиром на тренутну експанзију високе градње у ширем центру града и појединим насељима, јесмо ли ми већ озбиљно нарушили природне ваздушне коридоре који су долазили са околних брда и дуж ријеке Врбас?

„Бања Лука није само скуп зграда и улица, већ град смјештен у долини, између брда и уз ток Врбаса, чији правац југ–сјевер, заједно са зеленим обалама, падинама и отвореним просторима, има важну улогу у природном провјетравању урбаног подручја. Због тога експанзију високе избијене градње не треба посматрати искључиво кроз број квадрата и спратност, већ и кроз њен утицај на кретање ваздуха, температуру и квалитет живота у граду. Иако се без прецизних мјерења не може тврдити да су ваздушни коридори у потпуности изгубљени, постоји основана сумња да су у појединим зонама већ функционално ослабљени. Да би се утврдио стварни обим тог утицаја, неопходна је микроклиматска студија која би обухватила мапу висина и густине градње, анализу долина, зелених површина и отворених простора, мјерења температуре и вјетра, као и CFD (Computational Fluid Dynamics) симулацију струјања ваздуха кроз град“, појаснио је проф. др Гверо.

Зимски период

Како прекид циркулације ваздуха утиче на зимске мјесеце? Да ли због 'зида' од нових зграда смог из ложишта и саобраћаја остаје заробљен у приземним слојевима?

„Да, постоји реална опасност да прекид природне циркулације зими доприноси задржавању смога у приземним слојевима Бањалуке. У условима температурне инверзије, слабог вјетра и појачаних емисија из ложишта и саобраћаја, висока и збијена градња може додатно смањити провјетравање улица и насеља. Тада град не само да се љети теже хлади, већ се зими теже „чисти“ од загађеног ваздуха“, казао је проф. др Гверо.

Када се ради један регулациони план, у којој мјери би се морало консултовати управо Машински факултет и стручњаци за термодинамику? Да ли се код нас уопште раде озбиљне симулације кретања ваздушних струја прије него што се одобри зграда од 10 или 12 спратова?

„Код нас се у складу са важећим законодавством формално траже урбанистички, климатски, еколошки и инфраструктурни услови, али очигледно је да озбиљне симулације струјања ваздуха нису системски услов за сваку високу зграду. А требало би да буду, бар за објекте и блокове који значајно одступају висином, густином или положајем од околног урбаног ткива. За град као што је Бања Лука, минимум озбиљног приступа био да се за сваки регулациони план који уводи високу градњу тражи: ружа вјетрова, анализа долинских и ријечних струјања, мапа висина и густина, мапа зелених и отворених површина, сценарио постојећег стања и сценарио након изградње, те CFD симулација за љетне и зимске услове, али мислим да смо ми далеко од тога“, казао је проф. др Гверо.

У којим дијеловима града је најлошија ситуација?

„На основу јавно дoступних информација са портала, изгледа да је највећи ризик је у ужем и ширем центру, затим у појасу Нова Варош-Росуље-Малта-Борик, у Обилићеву према Старчевици и Источном транзиту, те на падинским прелазима Паприковац-Лауш-Нова Варош. Простор уз Врбас није нужно најгори, али је најважнији за очување, јер управо он може бити један од главних природних коридора за хлађење и провјетравање града. Коначна дијагноза би тражила мапу висина зграда, густине, зелених површина, ноћних температура, зимских концентрација PM2.5/PM10 и CFD симулацију струјања ваздуха, однoсно прецизан дисперзиони модел, али ту већ улазимо у потребу уређења и допуне важећих прoписа“, рекао је проф. др Гверо.

Шта су у овом тренутку изводљива рјешења за Бањалуку? Пошто зграде не можемо срушити, како можемо ублажити овај ефекат топлотних острва?

„Бањалука не може поништити већ изграђене објекте, али може спријечити да нови квартови постану топлотне замке. Зато ублажавање урбаних топлотних острва мора почети од једноставних, али системских мјера: више сјенке, мање асфалта, хладнији и зелени кровови, отворенији блокови, већи проценат крошњи и јасна заштита Врбаса, зелених површина и природних праваца провјетравања“, казао је професор Гверо.

Међутим, како он даље појашњава, ове мјере не могу имати пун ефекат ако нису уграђене у квалитетан и обавезујући Урбанистички план.

„Такав план не би смио бити само формални документ, већ стварни оквир за контролу висине и густине градње, очување јавних простора, зелене инфраструктуре и ваздушних коридора. Без тог оквира, град се развија кроз појединачне регулационе планове и инвеститорске захвате, без довољно јасне процјене њиховог заједничког утицаја на микроклиму. Зато топлотна острва, долина Врбаса, падински токови ваздуха и зелена инфраструктура морају бити третирани као питања јавног здравља, а не као споредне естетске теме“, казао је проф. др Гверо, те нагласио да изводљив приступ подразумијева три нивоа дјеловања.

„Краткорочно, потребно је засјенити стајалишта, школе, тротоаре и паркинге, садити крупна стабла тамо гдје има довољно простора за коријен, уклањати непотребан асфалт и уводити јавне чесме и „хладне тачке“ током топлотних таласа. Средњорочно, треба развијати зелене и хладне кровове на јавним објектима, реконструисати прегријане тргове и паркинге, обнављати дрвореде, енергетски санирати зграде и повезивати Врбас са унутрашњим дијеловима насеља кроз зелене коридоре. Системски, неопходно је увести обавезну микроклиматску анализу за регулационе планове и високу градњу, израдити мапу урбане топлоте и прописати минимални проценат крошњи, пропусних површина и зелених отвора у сваком новом блоку“, рекао је проф. др Гверо.

Центар за животну средину

Како градња нових високих зграда утиче на провјетравање и квалитет ваздуха у Бањалуци?

„Није проблем искључиво у висини, проблем је у генералним габаритима објеката (и вертикалним и хоризонталним) и њиховом позиционирању и нагуравању у простору без ширег контекста потреба и смисла. Високи објекти разбијају руже вјетрoва, а генерално нагуравање ствара џепове који онда зими задржавају загађен ваздух, док љети, у комбинацији са недостатком зелених површина - стварају топлотна острва. Сам недостатак зелених површина такође смањује генерални биодиверзитет града, а утиче и на мању порозност тла, што се онда манифестује као проблем поплава и бујица приликом већих падавина“, рекао је Драган Кабић из Центра за животну средину.

Даље, прекомјерна градња има и многе друге негативне факторе, казује Кабић.

„Свима је већ јасно да ,,пумпамо балон'' у економском смислу, када је у питању тржиште станоградње. Док се балон пумпа, цијене становања расту. Раст цијена, како за куповину, тако и за ренту, дословно протјерује читав један слој људи који више не могу да приуште становање у градским насељима, те се помјерају на све удаљенију периферију. Изграђени скупљи објекти дијелом остају празни, са једином улогом бивања сигурном инвестицијом, док притом заправо само нарушавају животни простор. Читав слој људи који се помјера на периферију, самим тиме што је већ економско слабијег статуса и што периферија није ваљано повезана јавним превозом и није на мрежи даљинског гријања - тиме бива осуђен на коришћење аутомобила за своје кретање, и то на веће дистанце и на јефтинија горива, а користи и јефтина горива у индивидуалним ложиштима. А онда то опет води повећању загађења ваздуха“, рекао је Кабић.

Приликом прављења регулационих планова, не води се рачуна о заштити животне средине, рекао је Кабић.

„Дакле, израда регулационих планова без утемељења у плановима вишег реда, али и промишљања било којег контекста ширег од максимално много бруто грађевинске површине на парцели, готово искључиво је механизам прављења профита. Дакле, једина рачуница је како максимизирати комодификацију простора“, рекао је Кабић.

Да ли постоји ограничење висине зграда у дијеловима града који су кључни за проток ваздуха?

„Не постоји ограничење висине у виду конкретног параметра, независно од дијела града. Регулација висине произилази искључиво из односа задате површине парцеле и степена заузетости и изграђености планираног објекта. А и ту се постоје заобилажења. Конкретна висинска регулација по градским насељима и зонама је такође предмет неусвојеног урбанистичког плана. Тренутни Нацрт УП, чија је израда и усвајање у процедури од 2018. године, регулише ову област. Но, проблем је у томе што су највиши планирани објекти у граду планирани управо у периоду док траје израда УП, те се на тај начин излазило у сусрет приватним интересима, умјесто интересима грађана и града“, рекао је Кабић.

Како грађани могу да прате утицај нове градње на екологију нашег града?

„Тешко је испратити сав утицај нове градње на животну средину, али је битно интересовати се, едуковати и прије свега захтијевати боља рјешења и квалитетнији град. Грађани могу да добију информације путем веб-странице и канала на друштвеним мрежама Центра за животну средину, али и уживо. Такође, конкретно у домену урбанистичког хаоса у којем живимо, грађани могу доста да науче једни од других, од својих суграђана који су се већ окупили у различите иницијативе како би одбранили свој простор, као што су окупљени грађани у Росуљама, у Борику, на Мејдану, на Старчевици, нешто прије тога у насељу Алеја-центар и око парка Купусиште, као и од грађана окупљених у иницијативу За план“, закључује Кабић.

Питања о овој теми, а која се тичу струјања ваздуха, загријавања те експанзије градње у Бањалуци, поставили смо и надлежнима у Градској управи Бањалука, али одговор до објављивања овог текста нисмо добили.