Број саобраћајних незгода у Бањалуци расте, а ово су главни узроци

С обзиром да је повећан број незгода, грађани највећег града Републике Српске не могу бити задовољни безбједносним условима у саобраћају. На снази су различите кампање, појачане су казне, али то очигледно не утиче на несавјесне возаче.

Неприлагођена брзина и даље је једа од кључних разлога саобраћајних незгода како у Бањалуци тако и у Српској.

„Стање безбједности саобраћаја не можемо рећи да је задовољавајуће, уколико само погледамо ове забрињавајуће бројке. Посебно сложена ситуација је у љетњем периоду када наши грађани се упуте на дуга путовања или на море или планине или нека од излетишта, а тада на њих утиче и умор и исцрпеност, због чега долази до саобраћајних незгода“, казао је Миленко Јаћимовић, стручњак за безбједност саобраћаја.

Јаћимовић је нагласио да су умор и поспаност само једни од узрочника саобраћајних незгода, ту су и алергени које користе грађани с обзиром да је сезона алергија те многе терапије посједују упозорење да се у периоду коришћења истих не би смјело управљати моторним возилом.

„Ријеч је о много како објективних тако и техничких аномалија које могу утицати на саобраћајну незгоду. Када гледамо град Бањалуку, оно што је присутно, јесте да је путна инфраструктура у јако катастрофалном стању. Многобројна улегнућа, рупе, ненивелисани шахтови, гдје грађани губе контролу над возило, често у тим ситуацијама прелазе у супротну траку и дође до саобраћајне незгоде“, казао је Јаћимовић.

Он је нагласио да Одјељење за саобраћај и путеве Градске управе у протекле три године не испуњава своје обавезе, гдје због неодржавања путне, мреже, која је услов из Закона о безбједности саобраћаја, Закона о путевима Републике Српске гдје долази до кривичне одговорности начелника одјељења јер не одржава адекватно путну мрежу и путна мрежа у Бањалуци није безбједна за саобраћај.

„На потезу Сарачице имамо један дуг путни правац, раван који узрокује развијање великих брзина, такође ту је и више узастопних кривина, а на њима значајно утиче центрифугална сила која утиче на превртање возила или челног судара. Агенција за безбједност саобраћаја, наша је препорука, да изађе на терен изврши анализу, геометрију пута, пројектну документацију и ако има одређених аномалија, наложи управљачу пута да ту црну тачку саобраћаја коригује и доведе до веће безбиједности“, рекао је Јаћимовић.

Поред неприлагођене брзине и лоше инфраструктуре ту је и небрига о возилима. Просјечна старост возила у Српској је 14, 5 до 15 година, а ријеч је о знатно старијим возилима.

„Иако би они и даље били у саобраћају, власници их морају чешће одвести код мајстора, а посебно уколико примјете да постоје неке аномалије, проблеми и кварови. Ми нажалост немамо ту саобраћајну културу јер идемо тек кад имамо проблем“, казао је Јаћимовић.

Он је посебно нагласио да возачи који користе плин на сваки 3-5 мјесеци провјере стање својих возила, посебно у љетном периоду када је број незгода и погинулих у порасту.

Такође, Јаћимовић савјетује да се на дужа путовања иде у јутарњим часовима или приликом умарања, обавезно заустави ауто, одмори и настави с путовањем.