Могу ли бањалучки објекти издржати нови земљотрес?

Закон је препознао све процедуре које треба да се прилагоде. Проблем се може десити када се те процедуре не поштују. Такође, објекти који су имали одређене интервенције мимо пројекта могли би да претрпе већа оштећења.

„Бањалука је сеизмички активно подручје, поред Дубровачког жаришта сеизмички најактивније подручје. На подручју града Бањалука дневно се деси бар један земљотрес. Преко 400 земљотреса се деси у току године“, рекао је Петар Беговић, инжењер геологије.

У прошлости се могућност земљотреса није довољно уносила у саме прорачуне и градње. Старији објекти се лакше могу оштетити и могло би доћи до проблема. Нови објекти користе квалитетније материјале и савремене стандарде, али ни они нису без изазова. Објекти су углавном сигурни, међутим асиметричне конструкције, мале дилатације између зграда и одступања од принципа који гарантују добро понашање објеката током земљотреса, могли би представљати проблем у случају снажнијег потреса.

„Већина објеката је безбједна, али не могу баш за све гарантовати, зависи ко је радио почев од пројектанта па даље. 07:58-08:04 Имам обичај да гледам кад шетам... има их који ми се у старту не свиђају“, рекао је Анђелко Цумбо, ванредни професор на Архитектонско-грађевинско-геодетском факултету Универзитета у Бања Луци.

Више од половине школских објеката на подручју града изграђено je прије разорног земљотреса 1969. године. Данас - није могуће предвидјети ни вријеме, ни локацију, ни јачину будућег земљотреса. Једнако је тешко процијенити како су многи објекти грађени, одржавани и каква би ситуација била уколико би Бањалуку погодио потрес јачине оног из 1969. године, наводи се у документу Процјене угрожености. Из Цивилне заштите истичу да Град располаже Планом заштите и спасавања, те да су у случају јачег земљотреса предвиђени евакуација становништва, привремени смјештај, здравствена и социјална заштита, као и ангажовање јавних и приватних капацитета.

"Посједујемо законом дефинисану планску документацију, укључујући Процјену угрожености од елементарне непогоде који се редовно ажурира. На основу тих докумената, имамо јасан увид у расположива материјално-техничка средства (МТС) и људство. Када је ријеч о механизацији, градски ресурси су увезани са капацитетима јавних и приватних предузећа сходно члану 22 Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама", наводе из Одсјека за послове цивилне заштите и професионално територијално ватрогасно спасилачке јединице Града Бањалука

Из Града поручују да сви нови вишеспратни објекти морају задовољити савремене сеизмичке стандарде и да се приликом издавања дозвола посебна пажња посвећује њиховој отпорности.

"Трудимо се кроз наше инспекцијске органе, дозволе које дајемо – грађевинске и употребне – да сваки објекат прође све потребне атесте уважавајући кроз закон и све подзаконске акте како треба градња да се одвија", рекао је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.

Када ће се тло поново озбиљније затрести, нико не зна. Иако се не очекује масовно урушавање објеката, секундарна оштећења, испадање арматуре, оштећења фасада и скупи захвати санације представљали би реалан сценарио.