Огласиле се сирене за узбуну у Бањалуци

Бањалука се на овај начин придружила обиљежавању 27. годишњице НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Осим тога, у исто вријеме била су угашена свјетла на згради Градске управе.

У трајању од 60 секунди, све сирене за узбуну на територији града емитовале су једнолични сигнал за "престанак опасности“, симболично подсјећајући на почетак агресије НАТО савеза на СР Југославију 1999. године.

Овако је Бањалука традиционално изразила пијетет жртвама НАТО агресије и послала јасну поруку мира са жељом да се нигдје и никада више не деси оваква трагедија.

78 дана убијања и разарања

Тачно 27 година прошло је од почетка бомбардовања Београда и Савезне Републике Југославије, у агресији НАТО, која је трајала 78 дана и ноћи.

Србија

Обиљежавање Дана сјећања у Врању, присуствују Вучић и Додик

Непрекидно су гађани цивилни и војни објекти. Убијено је више од три и по хиљаде људи. И нико није одговарао.

Агресија на СРЈ била је преседан, изведен без сагласности Савјета безбједности Уједињених нација. НАТО је, током 11 седмица агресије, бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.

Уз звучну опасност, сваку ноћ и дан звучао је почетак рушења мостова, болница, школа, инфраструктуре, медијске куће, амбасада, споменика културе, цркава и манастира. Више од 50.000 пројектила, у мање од 80 дана, испаљено је на СР Југославију. Готово да нема града који се није нашао на мети НАТО бомби.

Друштво

Обиљежено сјећање на жртве НАТО бомбардовања

Одлука о бомбардовању, први пут у историји, донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу за напад издао је генерални секретар НАТО Хавијер Солана. Напад је почео под изговором да је Југославија кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Цивили су проглашени колатералном штетом, а најстрашније од свега је то што је међу њима било и 89-оро дјеце.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.