Пола милијарде КМ и 25 година треба да се санира водоводна мрежа у Бањалуци, губици преко 50 одсто

Доказују то свакодневни кварови и пуцање цијеви по цијелом граду. Европски стандард подразумијева да 2% мреже годишње треба да буде замијењено. Нема података о томе колико је километара водоводне мреже годишње замијењено у претходним годинама.

Град Бањалука није одговорио на питања. Директор "Водовода" није знао одговор. Можда зато што би одговор био - нула. Али то још званично не знамо.

Бањалука изгуби преко 50% произведене воде

Тридесет милиона годишње потребно је за замјену водоводне мреже, процјене су стручњака на основу досадашњих сазнања о стању водоводне мреже.

"Издвајати 30-ак милиона или нешто више годишње, мислим да за овај град није проблем и да се то у неком периоду 15-20 година може довести на ниво који ће бити поносан. Ово је административни центар Српске – он мора бити узоран, као што је био узоран тих неких година по губицима", каже Недељко Судар, експерт хидротехничке струке.

Разлог за овако велика улагања најбоље показује податак о губицима воде. Од укупне количине воде која се произведе у Бањалуци, више од половине не стигне до крајњих корисника.

"Тренутно ми смо исказали губитке 54%.54,33%, односно сад смо смањили за 0.7% губитке. Дакле, да објаснимо гледаоцима, преко пола воде која се произведе у Бањалуци оде у земљу, односно не дође до чесми?

Тако је", каже Радован Мајкић, директор "Водовода" Бањалука.

Да би се утврдило гдје вода нестаје и који дијелови мреже трпе највеће губитке, у току је израда хидрауличког модела. Он ће показати како се вода креће кроз систем, на којим дијеловима долази до највећих губитака и гдје су потребне санације и реконструкције. Бањалучка водоводна мрежа без прикључака дуга је 1.734 километра, а са прикључном мрежом око 2.100 километара.

Чине је примарни цјевоводи који воду доводе до већих подручја и мањи, секундарни који је воде до домаћинстава. Према подацима Извјештаја о пословању "Водовода", прошле године у Бањалуци је забиљежено 2.536 кварова и интервенција, док према ријечима директора "Водовода", Бањалука ове године има око 12 пријављених кварова дневно.

Европски стандард прописује обнову 2 одсто мреже годишње. Власник мреже је Град и зато смо их питали колико је водоводне мреже изграђено претходних година, али одговора нема.

Сваку новоизграђену или замијењену цијев град Бањалука након завршетка радова и пуштања у рад предаје "Водоводу" на управљање. Директор "Водовода" не зна колико је замијењених цијеви преузео од Града од почетка мандата.

"Ја вас питам колико је водоводне мреже у Бањалуци замијењено прошле године.

Немам те податке, немам податке.

Како немате податке? Не знате колико сте цијеви замијенили у Бањалуци прошле године?

Нисмо ми мијењали, Град мијења.

Ви сте све то добили на управљање је л' тако?

Тако је.

Па колико сте замијенили?

Па рекао сам.

Не знате?

Не знам."

Док се говори о милионима потребним за обнову и о томе колико воде свакодневно губимо питање остаје колико се мреже у Бањалуци заиста замијени. Број кварова показује колико се она свакодневно поправља, али не и колико се системски мијења.