Стручњаци о изградњи шеталишта: Бетонизација угрожава ријеку и животну средину

Док су радови на изградњи шест километара дуге бањалучке риве у пуном јеку, представници Центра за животну средину тврде да још нису добили кључне информације о пројекту, укључујући документацију о сјечи стабала и надзору над извођењем радова.

Представник Центра за животну средину Игор Калаба рекао је да је организација још раније поднијела кривичну пријаву због радова уз Врбас, која ће бити проширена и на сјечу стабала на подручју Обилићева.

"Не знамо ко је наредио сјечу, ко је надзирао радове нити ко је евентуално санкционисан. Тражимо службене документе, а не усмена објашњења", рекао је Калаба за РТРС

Он је навео да Центар мјесецима безуспјешно покушава добити информације путем захтјева за приступ информацијама, упркос судској одлуци којом је градској администрацији наложено да поступи по њиховом захтјеву.

Ванредни професор Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањалуци Игор Кувач сматра да проблем није сама изградња шеталишта, већ начин на који се пројекат реализује.

"Шеталиште уз Врбас јесте добра идеја, али овакав пројекат мора бити резултат дуготрајног, транспарентног и интердисциплинарног процеса у којем учествују стручњаци различитих профила, али и грађани", рекао је Кувач.

Према његовим ријечима, европска пракса данас подразумијева враћање ријека природи и њихову ренатурализацију, док се у Бањалуци примјењују рјешења која су развијене земље напустиле прије више деценија.

"Бетонизација сама по себи је јако штетна зато што, прије свега, угрожава животну средину, угрожава ријеку као природну зелену структуру, која је кичма града и његов основни елемент урбаног идентитета. Бетонизација онемогућава води да продре у природне дијелове плављења, у природне ретензије, убрзава водоток, врши ерозију тла, док сјеча дрвећа онемогућава коријенски систем да штити ту обалу", рекао је Кувач.

Он је додао да се Врбас мора се посматрати као јединствен екосистем, а не кроз појединачне захвате на појединим дионицама.

Калаба сматра да су додатна средства од 700.000 марака, која су најављена за заштиту обале, показатељ да у почетној фази пројекта није било довољно пажње посвећено заштити животне средине.

Он је упозорио да нарушавање екосистема не подразумијева само загађење отпадом, већ и механичко уништавање станишта, уклањање дрвећа и прекид природних коридора којима се крећу биљне и животињске врсте.

Саговорници су оцијенили да би позитиван аспект пројекта могао бити већа доступност обале грађанима, али сматрају да исти принцип треба примијенити на цијелом току Врбаса кроз Бањалуку, а не само у централном градском подручју.

Кувач је нагласио да Универзитет у Бањалуци располаже стручним капацитетима који су могли бити укључени у припрему пројекта, наводећи да факултет није био консултован током његове израде.

"Стојимо на располагању да својим знањем помогнемо граду. Циљ нам није заустављање развоја, већ проналажење најбољих рјешења која ће сачувати и Врбас и Бањалуку за будуће генерације", поручио је Кувач.

Из Центра за животну средину поновили су да не оспоравају изградњу шеталишта, већ инсистирају да се пројекат реализује у складу са стручним стандардима, уз већу транспарентност и пуно учешће стручне и шире јавности.