TI BiH тражи надзор над милионским тендером у Бања Луци: Сумњиве референце и модел набавке

Уговор вриједан 35 милиона КМ добила је група понуђача коју чине "Končar" d.o.o Zagreb (водећи члан групе понуђача), "Somborelektro" d.о.о. Sombor, "Aviator Group" d.о.о. Beograd и "Dema & S" d.о.о. Mostar, а према тендерској документацији.

Детаљ који ову набавку чини спорном је што идејни пројекат и студија економске оправданости процјењују вриједност радова на око 13 милиона КМ са роком реализације од 6 мјесеци. И поред тога, Град Бања Лука је у јавном позиву предвидио је отплату у 180 мјесечних рата (15 година) у износу већем од 35 милиона КМ.

Међутим, питање стварне природе уговора и законитости поступка је додатно изражено тиме да је од понуђача тражен доказ техничке способности односно потврда о реализацији више уговора сличне врсте као што су постављање ЛЕД свјетиљки, посједовање одговарајућих лиценци, квалификованог особља и потребне опреме.

У склопу понуде групе понуђача која је добила уговор, "Aviator Group" је приложио референце које је издао "Elgra Vision" d.o.о. Beograd, и то за три посла у Мајданпеку, Нишу и Чачку. Међутим, увидом у јавно доступне податке на порталу јавних набавки Србије, TI BiH је утврдио да "Elgra Vison" није могао издати те потврде јер је у тим пословима био подизвођач или члан групе понуђача којима, по уговору, није дозвољено подуговарање.

У сва три случаја, ова фирма није била носилац уговора – што значи да наведене послове није изводила самостално, те стога није могла доставити потврде о реализацији уговора сличне врсте које су тражене у тендеру за изградњу јавне расвјете у Бања Луци.

Осим овога, TI BiH указује и на то да је цијели поступак, вриједан преко 35 милиона КМ, требало водити као пројекат јавно-приватног партнерства, а не као класичну јавну набавку радова.

ESCO модел, по ком се одвија ова набавка, предвиђа да приватна компанија финансира и одржава мјере енергетске ефикасности и јасно је дефинисан Законом о енергетској ефикасности Републике Српске као облик јавно-приватног партнерства. Овакав облик сарадње предвиђа комплекснију процедуру и укључивање више надлежних тијела као што су мишљења Министарства финансија Републике Српске, надлежног ресорног министарства и Скупштине Града.

Склапајући овај посао кроз поступак јавне набавке, а не као ЈПП, градска управа Града Бања Лука је задржала потпуну контролу над поступком дефинисања услова тендера, процесом избора најповољнијег понуђача те оцјене реализације овог посла.

Због свега овога TI BiH је од Агенције за јавне набавке БиХ тражио да спроведе мониторинг поступка и провјери да ли су прекршене одредбе Закона о јавним набавкама БиХ, а од надлежних министарства оцјену да ли се у овом случају заправо ради о пројекту јавно-приватног партнерства који је изузет из система јавних набавки, пише портал Транспарентно.ба.