Алија Изетбеговић о "постепеној еволуцији" Срба у "послушни народ"

Необично је да је управо Алија Изетбеговић, оснивач и први лидер СДА, објашњавајући шта он и његови истомишљеници желе постићи Дејтонским споразумом, започео свој осврт на Телевизији Хајат, деведесетих година, ријечима које неодљиво подсјећају на најпознатији цитат из приче о “тамном вилајету”.

У тој сторији о краљу који с војском стиже на крај свијета и улази у пећину, помиње се мистериозни глас са поруком: “Ко узме ово камење, кајаће се, ко га не узме, кајаће се”. На истом трагу, и Изетбеговић, као персонална сублимација антиандрићевског духа у БиХ, објашњава водитељу какав је његов однос према Србима у овој земљи.

“Не дамо им да изађу, а не дамо им ни да уђу”, тумачи вођа СДА. То је требало да значи – неће им бити допуштено одвајање од БиХ, односно самосталност, али ће бити спријечени и у покушајима да учествују у њеном функционисању, јер ће – злонамјерни, каквим их је Бог дао – бити искључиво кочничари, ако им се дозволи да партиципирају у управљању.

Јасно дајући до знања да га занима искључиво територија Републике Српске, али не и њено становништво, Изетбеговић описује половину земље као простор апсолутног мрака. Ипак, у наступу перверзне наде, оставља могућност да ће “Караџићеви Срби”, како их је назвао, постепено еволуирати у правцу прихватљивом за сарајевске стандарде. А то значи тек нестандардно име и презиме, уз ставове који ће бити потпуна копија унитарног концепта, формулисаног унутар једног народа.

Док се то не деси, јер је, наравно, ријеч о циљу резервисаном за далеку будућност, Изетбеговић је имао и краткорочни пројекат, називајући га “мирном реинтеграцијом”. Фраза није непозната, нити оригинална, пошто је тих година интензивно кориштена током успостављања Туђманове владавине у источној Славонији, након фамозног Ердутског споразума.

Занимљивости

Хороскоп за 26. новембар: Прочитајте шта вам звијезде данас поручују

Са више слаткорјечивости од Ејупа Ганића и сличних креатура у окружењу, Алија Изетбеговић је планирану “мирну реинтеграцију” у БиХ представио као једноставну побједу “свјетла над тамом”. Федерација БиХ ће бити, фантазирао је Изетбеговић, синоним за демократију, толеранцију, економски просперитет и остале врлине, док ће се Република Српска, као “простор таме”, урушити сама од себе, суочена са тако “супериорним” моделом с друге стране међуентитетске линије.

Колико је ФБиХ у томе успјела, не само до краја живота Алије Изетбеговића, него и у деценијама након његовог одласка са животне сцене, јасно је сваком ко покуша непристрасно сагледати процесе у (пост)дејтонској творевини. Далеко од тога да је РС савршенство без мане, али је неопходно драстично политичко и животно сљепило да би се токови посматрали кроз врло жилаву Изетбеговићеву црно-бијелу призму.

Међутим, баш као што је на почетку излагања на Хајату прекршио неписано правило да се “аутентичне босанске патриоте” никада не реферишу на Андрића, ни свјесно, ни несвјесно, Изетбеговић сениор имао је снажну поруку за генерације које долазе, међу властитим сународницима.

Заокружујући сопствени опис “идеалне ФБиХ” која треба да постане “магнет” за Републику Српску, Алија је поручио: “Ако у томе не успијемо, ми не заслужујемо читаву Босну”.

Градови и општине

Потврђено за АТВ: Рада Манојловић у Требињу за дочек Нове године

Јесу ли успјели? Ако било који сљедбеник оснивача СДА, не само страначки, него и “вриједносни”, позитивно одговори на ово питање, а да му при том, под теретом лажи, не заигра ниједан мишић на лицу, нека слободно преузме “награду” – својеврсни “свијетли вилајет” умјесто “тамног вилајета”, земљу у којој Републици Српској неће бити дозвољено да “изађе”, али, бога ми, ни да “уђе”, пише Бањалука.нет.