Амиџић за АТВ: Процес усвајања буџета говори да је БиХ оптерећена утицајем сарајевске политике

"Очекујем да се усвоји и закон који подразумијева ретроактовност од почетка 2026. и да радници имају право да им се признају примања по увећаној основици која је за наредну годину 690 КМ", нагласио је Амиџић.

Он је навео да цијели процес усвајања буџета говори да је БиХ оптерећена и утицајем сарајевске политике која никада није прихватила постојање Републике Српске.

"Можда је овај примјер процеса усвајања буџета најбољи показатељ каква је земља БиХ. Ето тако како нам је ишао процес да усвојимо буџет за институције БиХ, то најбоље показује у каквој земљи ми живимо. То је земља, која је прије свега оптерећена политиком и унутар БиХ имате јасно подијељену границу између Републике Српске и ФБиХ", истакао је Амиџић.

Он је истакао да је Република Српска прихватила постојање ФБиХ онако како је то дефинисано Дејтоном, али да ФБиХ никад није прихватила постојање БиХ са Републиком Српском.

Република Српска

Свим радницима ће бити исплаћена заостала дуговања за порезе и доприносе

"Зна се шта буџет БиХ може да финансира, то сигурно нису неки нови буџетски корисници, њих има 75, али на инсистирање Дениса Бећировића настојало се да у буџет институција БиХ се ставе институције културе које као такве не могу бити корисници средстава и да се у буџет стави БХРТ. Ми једноставно нисмо имали законског ни уставног основа, на крају крајева, ни воље да плаћамо неке институције којима ту није није мјесто", рекао је Амиџић.

Истиче да му је криво, као сваком нормалном човјеку, то што су највећу цијену платили радници.

"Кроз то чекање да се усвоји буџет они су имали умањена примања. На једини начин на који смо ми то могли да исправимо унутар Министарства финансија и трезора сав вишак у износу од 36 милиона КМ са припадајућим порезима, ми смо усмјерили ка радницима да се исплати једнократна накнада од 1.000 КМ", рекао је Амиџић.

Он је истакао да се усваја буџет који је усвојен на Савјету министара почетком трећег мјесеца, а није усвојен почетком трећег мјесеца зато што је на памет пало Денису Бећировићу да у њега убаци институције културе и БХРТ.

"Знате колике ми имамо обавезе према БХРТ-у, као што имамо обавезе према Раи 1 и Раи 2 или према некој телевизији у Македонији, никакве", рекао је Амиџић.

Амиџић је рекао да за њега нису прихватљиве намјере да се од БХРТ-а прави "државна телевизија".

"Нема државне телевизије, као ни државних институција културе. Такве институције постоје у ентитетима", изјавио је Амиџић.

ПРИСУСТВО ОХР-А У БИХ НЕПОТРЕБНО

Амиџић сматра да присуство ОХР-а у БиХ није потребно, те да изабраним домаћим лидерима треба препустити договор без страног и икаквог другог уплитања.

Ви имате Мирка Шаровића који каже да ОХР треба да остане у Републици Српској. Он је кандидат СДС-а, а он је на црној листи ради ОХР и он позива да остане ОХР. И нама објашњава да ми не разумијемо процесе", рекао је Амиџић.

Он је истакао да је Шаровић успио појаснити у каквим односима се налазе Шмит и Сарајево и опозиција Републици Српској.

"Најљепше им је рекла јуче Сабина Ћудић у Представничком дому да су их молили да не усвајају буџет пред изборе. То је толико неозбиљно. Босић и Бореновић се не могу носити са Сабином Ћудић, а да се могу носити са неким озбиљнијим. Морамо ствари реално какао год ово грубо звучало", рекао је Амиџић.

Амиџић, који је генерални секретар СНСД-а, рекао је да је велика улога нелегалног Кристијана Шмита у намјери да Милорад Додик буде уклоњен са политичке сцене.

"Они не разумију једно – ви не скидате на том плану легитимно изабраног Додика, већ настојите скинути политику овдашњег српског народа. Они хоће да кажу да могу насилно да владају Србима, али то неће успјети ни на овим изнуђеним предсједничким изборима у Српској", поручио је Амиџић.

НОВА АДМИНИСТРАЦИЈА САД ДОНИЈЕЛА НОВИ ОДНОС ПРЕМА БиХ И СРПСКОЈ

Министар финансија и трезора у Савјету министара рекао је да је долазак нове америчке администрације донио нови однос ове земље према БиХ и Републици Српској, за разлику од претходне, која је била на фону ОХР-а и приче да БиХ подразумијева што мање Републике Српске.

"Форсирали су ту агенду и као резултат тога уводили санкције. Кад је дошао на ред закон о државној имовини морали смо пружити отпор, који је подразумијевао доношење закона, који је показао нашу опредијељеност да нећемо на то пристати", појаснио је Амиџић.

Он је додао да су укидањем санкција створени услови да и Српска повуче одређене законе донесене у Народној скупштини.

"Циљ је био да на тај начин покажемо да желимо да разговарамо и да смо кредибилан партнеру доношењу заједничких одлука", јасан је Амиџић.