Аутор:
Кристина Секерез18.11.2025
19:21
Коментари:
0
Лични подаци цуре из институција, на шалтерима се наглас изговара матични број, не мора ни толико гласно, јер се обично не поштује одстојање у редовима, подаци се дијеле свуда и са свима,... Свијест о опасности злоупотребе података је мала, а број злоупотреба из дана у дан расте
"Људи олако дају личне податке. Матични бројеви и бројеви личне карте се дијеле буквално као на пијаци. За било шта, може ли матични број и као лагано, ја мислим да то није уреду", кажу грађани.
- Је ли било можда случајева да Вам у банци читају на глас Ваше личне податке?
"Свугдје, свугдје, да платим рачун у Водоводу или било шта друго, траже личне податке, мислим беспотребно, али тако је то".
"Мислим да их стварно требамо чувати добро своје личне податке. Нисам долазила у ситуацију да ми траже, да сам у некој критичној ситуацији, али мислим да требамо бити опрезни с тим и у банци, и у државним институцијама и на интернету".
"Не плашим се и није ми уопште познато, нисам информисан, нити ме је брига да ти право кажем, уживам у животу", додају грађани.
Ваљало би повести рачуна, поготово на интернету. Име, презиме, матични број, нису једини лични подаци. Спектар је шири. Када дијелимо податке могли бисмо да кренемо од претпоставке да ли су подаци које дајемо неком заправо неопходни. Бројни су примјери кршења Закона.

Република Српска
Ко бере гљиве у Шумама Српске?
"Када сваки човјек одлази да ноћи у хотелу, приликом пријаве на рецепцији, код нас, мислим ја сам то примијетио и у Европи, на рецепцији се узима лична карта, лична карта остаје код рецепционара, враћа тек по изласку из хотела, што је управо грубо кршење Закона о заштити личних података зато што љима није потребна лична карта, њима није потребан матични број. Њима је потребно да идентификују особу која улази у хотел. То није проблем да се изврши на основу личне карте, али они не смију да задрже личну карту, не смију да копирају личну карту, нити податке с личне карте", каже Игор Кањски, адвокат.
Грађани би требало да буду заштићенији сада када је донесен нови Закон о заштити личних података БиХ. Усклађен је с европским стандардима. И казне су драконске.
"И за контролоре, и за запослена лица и за одговорна лица иду до 40 милиона КМ или чак два или четири одсто годишњег промета у односу на прошлу годину.Сада било који грађанин може да се обрати било ком контролору података, нпр. дому здравља, код банака да оде да види, па онда гдје је запослен и да пита једноставно, молим вас да ми доставите које моје личне податке обрађујете, зашто их обрађујете, која је сврха, када ће бити избрисани, да ли и коме достављате, да ли имате службеника за заштиту личних података, да ли имам право подношења приговора...", реко је Драгољуб Рељић, директор Агенције за заштиту личних података БиХ.
Посебно је уређен и видео надзор. Снимати можете, али права других не смијете угрозити.
"То снимање мора бити на начин да мора бити табла на којој мора бити тачно назначено које информације морају бити, ко обрађује, коме се може обратити, може брисање података и да та табла мора бити прије него што уопште лице дође у видеокруг камере, што ја свакодневно примијетим да се не поштује", рекао је Кањски.
Новина је и "право на заборав", што значи да грађани имају право да затраже брисање својих података када више не постоји законски разлог да се ти подаци задржавају.

БиХ
5 ч
0
БиХ
5 ч
0
БиХ
7 ч
0
БиХ
8 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму