БиХ живи неуставним животом

„Ми живимо данас у неуставној ситуацији, у неуставној земљи. Практично би ми, с обзиром на то да је Дејтонски Устав, Анекс 4, дио међународног уговора, могли констатовати с аспекта међународног права, то није заштићен Бечком конвенцијом о заштити међународних права, констатовати да заправо је Дејтон срушен као уговор, зато што га је друга страна прекршила. У том смислу, ово су врло опасне тенденције. Ми нећемо пристати на антидејтонско, али у једној таквој ситуацији мораћемо да се опредијелимо поново по принципу самоопредјељења, како је и настала Република Српска, или можда договор на враћање на изворни Дејтон или нови пут“, рекао је Синиша Каран, професор уставног права.

Дејтон је очигледно био подвала Србима, оцјена је Милорада Додика. Каже, они који су бранили Дејтон и слово Дејтона осуђени су да га руше.

„А они који су рекли да је Дејтон лудачка кошуља за муслимане у БиХ, њима је дато право. Једна накарадна ситуација потпуно. Мислим да Дејтон није положио испит, да Дејтон је пропао већ давно, јер је он разним интервенцијама, мимо воље народа, потпуно девастиран. Остали су још неки рецидиви. Није тајна да западњаци поготово из ЕУ и данас говоре о томе да Дејтон мора да се потисне да се у БиХ промијени начин одлучивања. Нас БиХ не занима, нас занима изворни Дејтон“, рекао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.

Имплементација Дејтонског мировног споразума имала је своје различите етапе. Требало се више урадити на интеграцији друштва, сматра то бивши потпредсједник Српске. Каже Адил Османовић и да БиХ недостаје државника.

„Имамо превише политичара који гледају само од избора до избора, воде популистичку, рекао бих неодговорну политику, а мали је број оних који воде државничку политику, гледајући напријед 10-20-30 година. Да нам је таквих особа, које на такав начин гледају будућност свих нас који живимо у овој држави, мислим да би се ствари боље одвијале, а оно што је данас посебно важно нагласити, то је да је да треба враћати повјерење међу грађанима, народима који живе у БиХ“, рекао је Aдил Османовић, бивши потпредсједник Републике Српске

Од Дејтона је остао мир, али није остала политичка сувереност. Споразум је зауставио рат, али је током година претворен у поредак који зависи од међународног надзора. То за АТВ каже политички савјетник АфД-а. Умјесто да буде оквир домаће равнотеже, постао је систем у којем високи представник има већу моћ од изабраних институција. То је највеће одступање од изворног споразума, оцјењује Филип Гашпар.

"БиХ је фактички управљана држава, гдје високи представник, попут Кристијана Шмита, може да намеће законе и смјењује политичаре. То је анахронизам који подсјећа на колонијални остатак у срцу Европе. Сједињене Америчке Државе су недавно укинуле санкције Милораду Додику, што је био сигнал преласка ка прагматичној стабилности и напуштања политике протектората. Европа, посебно Њемачка, и даље инсистира на контроли, чиме отежава пут ка Европској унији. Мир постоји, али земљи недостаје слобода да сама одлучује о својој будућности", рекао је Филип Гашпар, политички савјетник у Алтернативи за Њемачку.

Високи представници су наметнули 913 одлука штетних по Српску. Под притиском ОХР-а и Уставног суда БиХ, Републици Српској је одузето више од 80 надлежности, које су пренесене на ниво БиХ. Ревизија Дејтона дугогодишња је жеља већине сарајевских политичара. Тако Денис Бећировић каже да се, без промјене уставних рјешења БиХ, не може рачунати на дугорочну стабилизацију и бржи развој.