Циљ Бећировићевог насиља у Предсједништву је отимање српског националног насљеђа

Међутим, Цвијановићева је јасно поручила да ће о овој деструктивној одлуци по национални интерес Републике Српске одлучивати Народна скупштина.

Најавила је да ће већ сутра поднијети захтјев Парламенту Српске.

Како Бећировић крши Устав и шта је његов циљ?

Бећировић, бошњачки члан и тренутно предсједавајући Предсједништва, на овај начин још једном је погазио Устав Босне и Херцеговине у коју се куне на сав глас.

Република Српска

Цвијановић напустила сједницу након безакоња Бећировића: Одлука о именовању чланова Комисије деструктивна по Српску

Наиме, 27. јануара ове године потписана је Одлука о Комисији за националне споменике умјесто да је из Секретаријата упућена у други круг гласања јер је несумњиво ријеч о спољнополитичком питању.

Овај нелегални "посао", након низа ствари које су се дешавале у међувремену, а о којима комплетно трочлано Предсједништво није обавјештавано, настављен је на данашњој сједници.

Цвијановићева је то јасно указала Бећировићу, који је 6. априла упутио писмо генералном директору УНЕСКО-а и тражио од њега да номинује два члана у Комисију.

Оно што је спорно, али и веома забрињавајуће, у овом случају јесте да је Бећировић мимоишао процедуре и то урадио на своју руку, кршећи Устав.

У Уставу БиХ јасно је наведено да је Предсједништво колективни орган, и да наступа јединствено, што значи да појединац без усаглашавања појединац не може самостално водити спољну политику и представљати БиХ у међународним организацијама и институцијама.

Међутим, као и много пута до сада, Бећировић је наступио самостално. Унилатерално је написао и послао писмо које није било усаглашено на Предсједништву. Чак и да је то урадио у сарадњи и договору са Комшићем то и даље не значи да је спорно писмо усаглашено у Предсједништву, јер га Цвијановићева, као српски члан, никада није прихватила нити гласала за њега.

Даље, Бећировић је на сједницу Предсједништва доставио ову одлуку која је и те како мањкава, јер није доставио све потребне материјале, међу којима и одговор из УНЕСКО-а.

Оно што је још битније, ово питање дефинисано је и самим Дејтонским споразумом у члану 2 Анекса 8. Дефинисано је да два члана именује генерални директор УНЕСКО-а за образовање, науку и културу, а два ФБиХ и једног Република Српска.

Бећировић нигдје није доставио доказ да је заиста генерални директор ове организације предложио чланове са којима је он изашао у Предсједништву.

Опасност за српски национални интерес

И ту долазимо до опасности по српски национални интерес, што је на крају и објаснила Цвијановићева на конференцији за новинаре послије сједнице.

БиХ

Цвијановић најавила: Народна скупштина ће имати задњу ријеч, сутра упућујем захтјев

Наиме, баш као што Бећировић и Комшић прегласавају српског члана Предсједништва, тако би Бећировићеви кандидати могли прегласати српског у комисији. На тај начин, они би једноставно могли да "отму" српско национално насљеђе.

"Да није осјетљиво питање не би било регулисано управо једним од анекса Дејтонског споразума који је предвидио одређене процедуре у том периоду. међутим, у складу с оним што је прописао и сам Анекс 8 у једном од својих чланова, речено је да се некада, дакле након неколико година, може извршити транзиција или трансфер на домаће власти, што се и десило једном од одлука Предсједништва гдје је речено да су то три члана, два из ФБиХ и један из Републике Српске, који ће наставити да раде, а да странци више нису били потребни у тако нечему", објаснила је Цвијановићева и наставила:

"Господин Бећировић је одлучио наравно да се након 20 година поново бави овим питањем на начин који би омогућио прегласавање. У својим одлукама они предвиђају да чланови неће доносити одлуке једногласно, него да ће моћи да се прегласавају, у чему видимо огромну опасност за Републику Српску. Овдје је у питању идентитетска ствар, значи питање идентитета, питање заштите националног блага и ја процјењујем да, ако је неко одлучио да у Предсједништву може мене да прегласава на овако важним питањима, онда та судбина је исто тако намијењена и том неком члану који би дошао из Републике Српске.То значи да брутално и незаконито могу прегласавати тог члана и српску баштину проглашавати за босанскохерцеговачку, или још горе преносити је из наших цркава и манастира. не у неке друге локације или неке друге културне институције, или гдје им већ падне напамет, а да ви малтене не можете никако да се заштитите од такве врсте узурпације".