Хрватима циљ посебна изборна јединица, Бошњацима се то не свиђа

Спровођење те идеје у дјело за Елмедина Конаковића значило би распад БиХ. Исто мисли и Денис Бећировић.

"Политичке снаге које се боре за демократску и европску Босну и Херцеговину никада неће дозволити формирање моноетничких изборних јединица. Нашој држави треба трансформација постојећег модела ка инклузивној, функционалној и на грађанским принципима утемељеној демократији", рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић.

Став представника хрватског народа јасан. Неприхватљиво им је да немају доминантан утицај при избору хрватског члана Предсједништва БиХ.

"Све оно што ће омогућити да Хрвати потпуно суверено бирају свог члана Предсједништва и изасланике у Дому народа није примарни хрватски интерес, већ босанскохерцеговачки интерес, који се преклапа са интересима хрватског народа и сматрам да је крајње вријеме да и код Бошњака добијемо државнике, а не лидере политичких партија који се баве популизмом", навео је предсједник ХДЗ-а 1990 Илија Цвитановић.

Немамо ништа против тога да Хрвати бирају свог члана Предсједништва БиХ, сва три конститутивна народа треба да имају то право, став је из Републике Српске.

"Немам ништа против, уколико постоји било какав консензус или било каква могућност договора да и Хрвати бирају свог члана. Не придајем томе нешто значаја", истакао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

Тешко је у овом тренутку говорити о формирању посебне изборне јединице, али свакако треба радити да рјешавању проблем а избора хрватског члана Предсједништва БиХ, јер није у реду да он буде изабран већином гласова Бошњака, сматрају аналитичари.

"М смо отишли у једном правцу када је политичко Сарајево у питању да се једном народу намећу изабрани представници. Само је бојазан да се то деси и када је српски народ у питању, јер смо већ имали приједлоге како би и то питање требало да се моделира. Неко упорно ради на провођењу стратегије цјеловите БиХ", рекао је аналитичар Бојан Шолаја.

БиХ мора да буде заједница три конститутивна народа, како је превиђено Дејтонским мировним споразумом, а не грађанска држава, чему теже у политичком Сарајеву, додаје Шолаја. У складу с тим Србима, Хрватима и Бошњацима треба да се омогући легитиман избор политичких представника.