Квоте, царина и ,,CBAM'' - челик из БиХ први на удару нових правила

Уговорили су милионске послове са фирмама из Србије, славили закључене уговоре и ,,пуне руке посла'', али са сједнице Владе у Београду 30. децембра стигла је вијест о Уредби о увођењу привремене мјере за обезбјеђење економске стабилности индустрија од стратешке важности.

Уредба је ступила на снагу 1. јануара и подразумијева привремене тарифне квоте на ребрасти бетонски челик, топло ваљану жицу у котуру и ребрасти бетонски челик у шипкама. Важиће до 30. јуна 2026, али проблем је што ће квоте бити премашене много раније. Спољнотрговинска комора БиХ 16. јануара саопштила је да тражи од надлежних бх институција да од Србије траже ревидирање квота. Прописане квоте су, према рачуници Коморе, скоро 45 одсто ниже од количина које БиХ иначе извози за подразумијевани период. Другим ријечима – оно што се годинама нормално продавало, сада стаје већ у првом кварталу - и то пред вратима земље с којом БиХ има споразум о слободној трговини.

,,Оно што забрињава је да свако задржавање камиона на граници које није било планирано, зато што је повећана царинска административна процедура за праћење квота за поменуте групе производа, то наравно угрожава уговоре које наше компаније имају са својим добављачима у Србији. На свако то чекање, застој, плаћају се додатни пенали за испоруку'', каже Огњенка Лаловић, директор Сектора привреде ВТК/СТКБиХ.

БиХ са Србијом има обимну спољнотрговинску размјену - потврђује то и прошлогодишњи извоз вриједности 1,7 милијарди марака. Само жељеза и челика у Србију је извезено око 245 милиона КМ, док су производи од жељеза и челика вриједили додатних 126 милиона КМ. Проблем није само у бројкама, него у правилима игре. ЦЕФТА предвиђа слободну трговину и обавезне консултације прије увођења квота. Изостанак разговора, тврде из Коморе, додатно појачава непредвидивост пословања; нарочито за компаније које су дугорочне уговоре потписивале у периоду без икаквих ограничења. Нажалост, није то једини проблем.

,,Не узимајући у обзир зашто је Влада Србије донијела ову одлуку ова група производа на које се односе квоте су под великом лупом у цијелом глобалном економском кретању. На ове групе производа од 01.01. кренула је и примјена ткв. ,,CBAM-а''. Србија је такође увела таксу на производе високоугљеничних емисија. Тако да, у овом случају, квоте су само још један додатни изазов за извоз у Србију'', каже Огњенка Лаловић, директор Сектора привреде ВТК/СТКБиХ.

Читава проблематика настала је због обрачунавања ткзв. ,,CBAM-а'' с' почетка ове приче. Најодговорнији за то су ЕУ и Европска Енергетска заједница, каже ресорни министар Сташа Кошарац. Све су ово заштитне мјере земаља. Иду у том правцу да се заштити домаћа производња од увоза како би произвођачи пласирали своје производе на свом тржишту – у својој земљи. Управо такве мјере, како каже, треба да проведе и БиХ.

,,Мислим да требамо донијети заштитну мјеру на исти начин. Не кроз забрану. Погрешно сте то интерпретирали то што је урадила Србија. Србија је увела квоте. Ми размишљамо о приједлозима или квота или увођења царина како би заштитили произвођаче у БиХ. Тако би произвођачи жељеза, челика могли да пласирају то на тржиште ФБиХ и Републике Српске. Мислим да би то била добра популарна мјера да заштитимо домаћу производњу'', рекао је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ.

Негативно ће то пасти и на леђа мале привреде у Српској, јасни су из Уније послодаваца. Кажу и да евентуално увођење реципрочних мјера према другим земљама може имати негативне ефекте.

,,Оно што знам је да има и приједлог који је дошао од Савјета министара јесте да се уведу реципрочне мјере, не само за Србију него и за све остале и да има одређено временско ограничење. То још није у процедури, морам да кажем. У сваком случају у данашње доба када су слободна кретања роба и услуга, без обзира што се то чинило у првом погледу да то може имати позитивне ефекте, увијек има негативне ефекте'', рекао је Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Српске.

Према важећој уредби, квоте су распоређене квартално по принципу „први дошао – први услужен", уз могућност преноса неискориштене квоте из првог у други квартал. Проблем је што су квоте израчунате на основу података из периода 2020–2024., који не прате данашње реалне токове. Проблем ће бити и извоз који ће у првом кварталу премашити ,,дозвољене бројке''. Ако се рјешење не пронађе брзо, челик би врло лако могао постати још једна жртва нове трговинске неизвјесности у региону и Европи.