Мустафа и ”ми” у дипломатском походу

Славодобитно се пренијела вијест о боравку Жељка Комшића у Вашингтону. Антидипломатском методом кабинет Комшића и његови амбасадори, препричавали су по чаршији шта је замјеник државног секретара Кристофер Ландау рекао, носио и како је умирио рају по кантонима.

БиХ

Комшићев покушај "подвале"? Огласио се Стејт департмент, нигдје не спомињу ни Додика ни Српску

А од Американца, дипломатија. Штуро саопштење, једна реченица и за свакога понешто. ”Америка подржава политичку стабилност БиХ..” За Сарајево у тој реченици садржана борба против митског отцјепљења или зарад лакше комуникације са странцима - сецесионизам. На српској страни, виде злоупотребу институција. Сарајевска делегација није ни слетјела на аеродром, а већ су приредили нову.

О њој је проговорио амбасадор БиХ у Вашингтону Свен Алкалај. Сарајевску елиту уздрмао је текст у Вашингтон тајмсу под насловом ”Република Српска заслужује независност”. Најавио је Алкалај одговор на писање у том ”безначајном листу”.

Република Српска

Важан текст Вашингтон тајмса: "Република Српска заслужује независност"

“На онај чланак што је изашао у Вашингтон тајмсу, већ смо одреаговали у моменту. Очекујем да ће већ у понедјељак бити објављен едиторијал у Вашингтон тајмсу. Иако, није то значајан, није у формату Вашингтон поста или Њујорк тајмса, али чита се. Ми радимо на деманту. Суштина је да морамо бити проактивнији”.

Одговор је и услиједио, али не од Алкалаја, не од Предсједништва БиХ, не од Министарства спољних послова. Одговорио је ефендија Мустафа Церић у сегменту реакције, нешто као писмо читалаца.

Логично је питати, како Мустафа Церић представља БиХ и како је он дио фамозног ”ми” Свена Алкалаја? Како су дипломатски кругови Босне и Херцеговине одлучили да је управо Мустафа Церић дужан да демантује писања америчких медија? Можда управо преко отуђених институција које руше Дејтон, може да демантује неко ко заговара Србима ”босанску цркву”.

Друштво

Епископ Сергије: Jади Мустафе Церића

Церић, подједнако познат у вјерским, али и политичким круговима, не спада у помирљиви фактор у БиХ, ако то и постоји. Важио је за исламског поглавара који се није либио да нападне ни Србе ни Хрвате. Данас, дипломатски кор у Вашингтону под ”ми” сматра и Мустафу Церића. Дали су му одријешене руке да он, по ко зна који пут, одговори не чак ни Србима, него Американцима који пишу о Србима.

У мору истих ријечи које свакодневно чујемо у Сарајеву, бивши реисул-улема Исламске заједнице којем је повјерен мандат да одговори на про-српски текст каже да је обмањујући наратив о исламистичком преузимању власти.

”БиХ је секуларна, плуралистичка демократија, члан Савјета Европе, партнер НАТО-а и кандидат за чланство у ЕУ”, истиче Церић и каже да БиХ не одражава екстремизам, већ послијератни опоравак.

”Као и многе западне нације, суочила се с изазовом малог броја страних бораца прије десет година. Процесуирала је повратнике и ојачала сарадњу са међународним сигурносним службама. Изоловани случајеви не дефинишу нацију”, рекао је Церић у одговору на текст ”Република Српска заслужује независност”.

Тако је сарајевска елита још једном демонстрирала нефункционалност БиХ. Слаба је утјеха кад ти неко каже да му је приоритет политичка стабилност, а ти у Вашингтон шаљеш Хрвата којег бирају Бошњаци. Слаба је утјеха кад ти Нијемац из Сарајева уклања предсједника у Бањалуци. Слаба је утјеха и кад ти амбасадор слуша једног члана Предсједништва, а не све њих. Слаба је утјеха и да се саопштење не односи и на тебе.