Одлазак страних судија и закон о Уставном суду БиХ - услов за именовање судија из Српске

БиХ не може функционисати с бонским овлашћењима, која нису дио Дејтонског мировног споразума.Високи представници не могу да намећу законе, смјењују изабране представнике и управљају мимо Устава, написао је Милорад Додик на Иксу.

Изјавио је да Уставни суд БиХ не заслужује да у њему сједе Срби зато што је то антиуставни суд и мјесто српске инквизиције.

Додик је навео да би Народна скупштина Републике Српске могла да изабере судије у Уставни суд БиХ када из тог суда оду странци.

Одлазак страних судија и доношење Закона о Уставном суду БиХ – два су услова која морају бити испуњена како би Народна скупштина Републике Српске именовала судије у овој правосудној институцији. До тада ће двије столице у Уставном суду остати упражњене, јасна је порука из Српске.

"Ми смо једини Уставни су и једина земља у региону која нема Закон о Уставном суду. Наш Уставни суд функционише на основу Правилника, односно правила које су успоставиле саме судије", каже Горан Селак, министар правде Републике Српске.

Судији Миодрагу Симовићу мандат је истекао 2022. године, док је Златко Кнежевић отишао у пријевремену пензију у јануару 2024. године, тако да више од двије године у Уставном суду БиХ нема ниједног судије из Републике Српске. И док су били тамо, углавном су прегласавани у предметима који су се тицали надлежности ентитета, националних симбола и празника.

"То је суд, који је политичким одлукама, које је доносио, а не правним, нарушавао и покушао да наруши све оно како функционише Република Српска. Наш став је јасан, да се иде у правцу новог Закона о Уставном суду, да као такав нема странце", рекао је Младен Илић, члан Одбора за уставна питања НСРС.

"Уставни суд БиХ је у крњем саставу. Он није у уставном саставу и све његове одлуке су изузетно упитне. Њему легитимитет узима троје страних судија који и након 30 година сједе у Уставном суду БиХ. Зар није већ сазрело вријеме да сви реликти страног интервенционизма оду, а то су и судије странци у уставном суду БиХ", каже Марко Ромић, асистент на Правном факултету УНИБЛ.

У Уставном суду не мисле тако, али ипак признају и они да та институција без судија из Републике Српске тешко функционише. Недавно су признали да су пред колапсом, затрпани десетинама хиљада предмета, без могућности засједања Великог вијећа, које је предвиђено за рјешавање апелација, а Уставом је предвиђено да у њему учествују само домаће судије и да је обавезно присуство најмање њих петоро.

"Тако да ће моја порука бити, јавности, али и надлежнима у једном и другом ентитету – изаберите недостајуће судије и изаберите их на вријеме. Немојте да било ко доводи у сумњу уставност, легалитет и легитимитет Уставног суда“, рекао је Мирсад Ћеман, предсједник Уставног суда БиХ.

Већ одавно се све наведено доводи у питање. Устави суд мјесто је српске инквизиције и као такав не заслужује да у њему сједе Срби. Некада смо били наивни и бирали судије из Републике Српске, па се испоставило да они тамо не могу ништа да ураде, порука је Милорада Додика.

"Раније то и није било тако, до 2011., 2012. године, гдје су судије биле колико-толико објективне. Касније се види да све што еј било у функцији стварања исламске државе на овом простору како замишља СДА и Сарајево, онда су се ставили они у функцију, тако што су три муслимана и два странца прекршили безброј пута Устав“, каже Додик.

Устав БиХ предвиђа да Уставни суд има девет судија. Двоје из Републике Српске, четворо из Федерације и троје страних судија. За сада су само странци сигурни, јер ни федерални Парламент није именовао двоје судија, који треба да замијене Мирсада Ћемала и Валерију Галић, због одласка у пензију.

Тај посао, очигледно, неће бити завршен у овој мандату, што додатно компликује ситуацију и доводи у питање уставност одлука које доноси крњи Уставни суд БиХ.