Отворена Пандорина кутија: Загреб распламсао причу о трећем ентитету

Али, уз једно оштро али без дирања територије и надлежности Републике Српске. Тиме се отвара нова Пандорина кутија, јер у БиХ свака промјена на једној страни одмах изазива реакцију на другој. За Бошњаке, то је пуцање у темеље државе која ионако једва стоји. Могло би се рећи - чардак ни на небу ни на земљи. Тако је виде и у Загребу, као „неуспјелу државу“ којој треба хитна, а можда и болна хируршка интервенција. Иста земља, три стране медаље. А између тих страна - Босна и Херцеговина, заглављена између онога што јесте и онога што би требала бити.

Хрвати тврде да су сведени на статистику. Да их има у Уставу, али не и у пракси. Највише их боли, кажу, када им други бирају представнике. Јер ако немаш контролу над властитим гласом, немаш ни политичку тежину. Зато трећи ентитет виде као политички штит. Не за разбијање државе, него као начин да у њој коначно дишу пуним плућима.

„Трећи, односно три федералне јединице, нису никакав баук како се то најчешће представља у политичком Сарајеву. То је сасвим једна рационална тема о којој треба разговарати. Поготово јер се тако шаљу поруке бошњачким политичким представницима који би требали разумјети да са три федералне јединице престаје њихова политика сепаратизма. Српским политичким представницима се шаље порука да је ентитет Република Српска трајна категорија“, појаснио је политиколог Иван Пепић.

На неправду, како и сам каже, не може и неће пристати ни кардинал Винко Пуљић. Иако је раније био против заговарања овакве идеје, данас каже да се рјешење мора пронаћи због нефункционалности система, али и чињенице да Хрвати немају стварну политичку једнакоправност. Рјешење је било на столу још прије четири године на преговорима у Неуму. Конце им је помрсио Бакир Изетбеговић. Одустао је од рјешења, иако су представници Венецијанске комисије рекли да приједлог не нарушава демократске принципе. Со на рану додала је интервенција Канцеларије ОХР-а.

„Први корак мислим да би требао бити враћање свих оних права баштине темељем потписивања два споразума. Дакле, да бирају као и остала два народа своје политичке представнике на свим нивоима власти“, изјавио је савјетник министра иностраних послова Републике Хрватске и додао:

„Тренутни високи међународни представник није имао улогу као што су имали неки његови претходници. Сјећате се Петрићевих амандмана и свега онога што је довело до нестабилне ситуације у БиХ. Знате све те одлуке које је потписао самим уласком у авион. Дакле, нарушили су права Хрвата као конститутивног народа да бирају своје политичке представнике.“

Хрвати у овој причи нису сами. Подршка би могла стићи од САД-а. Глас близак Доналду Трампу каже да се интерес САД-а промијенио и развијао у односу на Трампов први мандат. Овај регион сада виде као стратешки важан и желе да иде напријед. Спремни су пружити руку спаса. Исту ону руку коју је Трамп желио пружити по питању статуса Јужног Кавказа.

„Када је ријеч о БиХ, јасно је да постоје три конститутивна народа и да је важно да сви буду равноправно заступљени у будућем управљању земљом. Вјерујем да би САД жељеле имати активнију улогу у региону. Слично као у случају односа између Јерменије и Азербејџана, гдје су настојале допринијети стабилизацији и миру“, јасан је виши савјетник предсједника и Е. В. Ричардсон Фело, Тхе Херитаге Фоундатион, САД, Џејмс Карафано.

Врло често се чују наративи о потреби за "Дејтоном 2". Само они недовољно упућени не знају да је он већ драстично мијењан наметнутим одлукама високих представника. Све то датира од 2000. године. Промјене су омогућиле Бошњацима да у сваком тренутку могу Хрватима изабрати све политичке представнике, каже Нино Распудић. Сламку спаса види у измјенама изборног закона. Али не да измјене дођу интервенцијом међународне заједнице, којом се покушава од Федерације направити грађански ентитет. У национално мјешаним државама таква опција је увијек кринка за национализам бројнијег народа. Управо зато Хрвати су увијек прегласани од стране Бошњака.

"Оно што је минимум за Хрвате јесте промјена изборног закона, у смислу да им се гарантује да ће сами изабрати своје политичке представнике. Елегантно рјешење је преустрој Федерације, пошто се пуно говори о 10 влада, стотинама министара, секретарима, возачима. Океј, преустројимо Федерацију у територијално дисконтинуиране кантоне. Један са хрватском, један са бошњачком већином, и сваки од та два кантона нека бира једног члана у Предсједништво", казао је посланик у Хрватском сабору Нино Распудић.

Негативно и јако лоше је, како и сам каже, Канцеларија ОХР-а утицала на положај Хрвата у БиХ. Бизарна је, па чак и за рубрику "вјеровали или не", ситуација да њихов представник има диктаторска овлашћења. Најбољи доказ за то је, како каже, чињеница да у сваком тренутку може смијенити демократски изабраног представника. Врхунац бизарности је измјена изборног закона, ни мање ни више него у изборној ноћи, након што су пребројани гласови.

Враћамо се тако опет на почетак ове приче. Између политичке визије и горке реалности, БиХ наставља своје путовање. Као барка на узбурканом мору, без јасног кормилара и са посадом која се не може договорити ни о правцу, ни о циљу.