Паралелни свјетови у БиХ: Сит гладног не разумије

У таквом муду им изјава човјека који је међу рекордерима по износу плате, дође као шамар.

"Мој стил живота није исти као стил живота моје предсједнице. Ја могу да идем на одмор на Малдиве, она може на Панонско језеро", каже Горан Незировић, судија Врховног суда ФБиХ.

Већина грађана склапа крај с крајем, а главна порука бањалучана је – сит гладног не разумије.

"Бахаћење је толико узело маха да нам то дође као свакодневница и нико се не изненађује тим изјавама. Знате како каже стара народна :“Сит гладном не вјерује“,

"Сиромашног нико не гледа. Богатог не интересује да ли други има шта да једе, комшију не интересује. Данас комшија не да комшији комад хљеба",

"Живимо у свијету гдје је индивидуализам приоритет и онда у овом компликованом свијету све се своди на интерес. Форсира се тај стил живота гдје онај ко има диктира правила игре", неки су од коментара грађана.

Неки којима функције дозвољавају висока примања не беру бригу обичног човјека. Када се губи морални осјећај за стање у друштву долази до дисфункционалности у заједници, поручују социолози.

"Ти људи који на одређеним функцијама имају енормно висока примања не могу да схвате обичног човјека којег не брину политичка питања, него питање егзистенције, борбе за голи живот, бриге за будућност. Оно што људи највише замјерају неодговорним појединцима није њихов новац, него њихов однос према тој функцији и бригама обичног човјека", каже Владимир Васић, социолог.

Због неких који су у прилици да сами себи лицитираjy плату, многи долазe у ситуацију да немају жељу да раде у БиХ, јер виде колики је степен непоштења према онима који поштеним радом зараде своје просјечне плате, истичу економисти.

"Оно што морамо констатовати је да су људи који су изабрани на неке позиције од општег друштвеног значаја почели су да се понашају као да је нормално да они сами себи лицитирају плате. У јавном сектору ви можете да имате плату која је везана за просјечну исплаћену плату у претходном мјесецу, јер онда једноставно немамо никакву комуникацију са обичним човјеком и нису дужни да створе услове за веће просјечне плате у односу на то што они примају", рекао је Зоран Павловић, економиста.

Они чија су примања већа од три просјечне плате, не разумију грађане који преживљавају са једном.У таквој ситуацији све теже је створити боље услове за будућност ионако пуну глобалних изазова.